Молитвени дочек у Саборној цркви

У Саборној цркви у Београду одржана је доксологија, свечани молитвени дочек, поводом обележавања 1.700 година Миланског едикта.

На српском и грчком језику седам патријарха и представници православних цркава поздрављени су у Београду. То је и први пут у историји да представници свих православних цркава буду на једном месту, у Србији. 

Молитви слављења Христа присуствовали су Васељенски патријарх Вартоломеј, патријарх московски и целе Русије Кирил, патријарх српски Иринеј, други црквени великодостојници, као и амбасадори православних земља и бројни верници.

Након богослужења у Саборној цркви, црквене великодостојнике примио је патријарх српски Иринеј у Патријаршији, и поглаваре православих црквава поздравио посебном молитвом за добродишлицу.

Патријарх Иринеј је рекао да је прослава Миланског едикта и прилика да се нађе пут и направи нови договор за превазилажење других проблема у животу хришћанске заједнице, и да би то могао да буде "први корак ка зближавању.  

Васељенски партријарх Вартоломеј пожелео је да Србија и њен народ, опорављени од гоњења и страдања, могу да остварују свој хришћански живот, јер се "први знаци духовне обнове у Србији већ примећују, а то је најава пролећа које почиње код вас".

Патријарх Вартоломеј је пожело и да Господ сачува неповређену, целовиту и "мученичком крвљу натопљену", српску земљу и њену цркву.

Поглавар СПЦ подсетио је да ће завршној прослави Миланског едикта, која почиње данас у Београду и наставља се у Нишу, присустовати представници православних цркава, али и других цркава и верских заједница у свету.

Православље на КиМ у тешком искушењу

Великодостојнике и представнике хришћанских цркава, организација и удружења из Европе, примио је и председник Србије Томислав Николић.

Председник Николић је, у здравици поглаварима и великодостојницима хришћанских цркава, рекао да је на Косову и Метохији време враћено у период пре Миланског едикта, којим је хришћанима одобрена слобода вероисповести, и да православно хришћанство тамо преживљава дане тешког искушења.

Николић је, у обраћању гостима, истакао да је тим документом успостављен систем вредности који од дана доношења до краја света важи за сваког хришћанина, али и за сваког човека без обзира на веру, јер не постоји ништа узвишеније од прихватања различитости, филозофије толеранције и спознаје да људске заједнице могу живети у напретку само ако прихватају и уважавају једна другу.

"Нажалост постоји један део Србије у коме је Србија спречена да спроводи своја веровања и законе. На светом КиМ време је враћено у период пре Миланског едикта и православно хришћанство преживљава дана тешког искушења. Хвала вам на подршци коју нам дајете да опстанемо и сачувамо нашу колевку хришћанства. Помажете Србима који верују у Божју правду, зато се наша химна зове 'Боже правде'", поручио је Николић.

Председник Србије је наздравио свету једнаких и сваком човеку који  ће вођен порукама Миланског едикта пронаћи мир у себи, мир око себе и мир међу људима.

"За овим столом нас није окупило ни јело ни пиће, већ оно што доноши највише мира и напретка - саборност. Зато је саборност та узвишена реч која нас уједињује у вери, људскости, доброти, посвећености данас у Палати Србија", рекао је Николић.

Централна прослава у недељу 

Иначе, централна прослава 1.700 година Миланског едикта биће одржана сутра у Нишу, литургију ће водити патријарх Вартоломеј, а саслуживаће му поглавари и представници помесних православних цркава.

Патријарх Иринеј ће госте одликовати орденом светог цара Константина Великог. Литургија ће бити служена испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу.

Централној свечаности присуствоваће и јерусалемски патријарх Теофил и патријарх московски и све Русије Кирил.

Поред црквених великодостојника, међу гостима ће бити и председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, чланови владе, председник Републике Српске Милорад Додик, и председник Црне Горе Филип Вујановић.

Свечаности ће присуствовати и архиепископи Кипра и Грчке, митрополит варшавски, али и делегације из Бугарске и представници из Александрије. На челу делегације Римокатоличке цркве биће кардинал Јозеф Томко, а биће присутни и представници јерменске цркве.

Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики и Лициније којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана који је трајао 300 година.

Цар Константин Велики рођен је 272. године у Наисусу, данашњем Нишу.