Обрачун са "малом" корупцијом

Поред обрачуна са злоупотребама на највишем нивоу, држава најављује и борбу против тзв. ситне корупције. За њено искорењивање неопходна је сарадња грађана, који ће на њу указати, и државе, која ће је спречити. Намера државе да се промени досадашња пракса, да они који пријаве корупцију због тога испаштају.

Готово свакодневна искуства грађана да за услуге различитих институција и установа треба да издвоје додатни новац сведочи да је корупција у Србији одавно постала део система.

Брже до завршеног посла ако се погура везом или новцем. То у Србији потврђују и статистика и пракса.

Али, шта ако се не жмури пред корупцијом? Пример је бивши директор Хитне помоћи Борко Јосифовски, који је пре седам година указао на спрегу погребника и лекара те службе. Поднео је кривичне пријаве и све надлежне органе обавестио о својим сазнањима. Прича није добила судски епилог, а он је добио отказ.

"Ја сам тиме доведен у један егзистенцијално тежак положај. Избачен сам на улицу на незаконит и заверенички начин. Али то никако не може да буде само материјално питање. То је питање части и што се тога тиче мислим да сам ја своју дужност испунио и да је то дужност сваког грађанина ове земље", рекао је Јосифовски.

Они који неће да дају мито тврде да постају жртве дугих процедура, лошег третмана и у најгорем случају - не заврше посао.

Владимир Радомировић из портала Пиштаљка указује на пример када је у једној београдској општини један од запослених тражио мито од људи који су градили кућу на тој општини. "Они су одбили да дају мито, и њихова процедура је трајала пуне три године", рекао је Радомировић.

Осим пријава које се односе на разне инспекције и органе локалне самоуправе, Пиштаљци стиже највише пријава које се односе на лекаре који траже новац од пацијената. Од пре три месеца, спорне случајеве грађани могу да пријаве СМС сервису који се бави корупцијом у тој области.

Предраг Стојчић из Иницијативе Гласно за здравство "Србија у покрету" каже да се корупција често пријављује тек када је извршена.

"Често људи пријављују корупцију после, тј. кад је она завршена и ми стално апелујемо да пријаве корупцију пре него што дају новац. Ми разговарамо са њима како би поднели кривичне пријаве, али то се не дешава често", каже Стојчић.

Против корупције која се одомаћила, држава ће се борити Националном стратегијом. Она предвиђа промену закона, јачање институција, али и бављење тзв. малом корупцијом и онима који је пријаве.

Саветник министра правде и државне управе Радомир Илић каже да према Закону о заштити узбуњивача онај ко пријави корупцију треба за то да буде награђен.

"Ако неко покуша да угрози то лице, да му нешто учини, да га отпусти зато што је пријавио корупцију, то треба да буде спречено и да једно такво лице буде ефикасно кажњено", рекао је Илић.

Корупција се, тврде упућени, не пријављује најчешће из два разлога - страха и неповерења у позитиван исход. Надлежне охрабрује податак да је од почетка године, на адресе оних који се боре против корупције стигло око десет хиљада пријава. Више од половине у кабинет првог потпредседника Владе.