Дискриминација тежа од неизлечиве болести

Појединим пацијентима у Србији тешка и неизлечива болест није највећи проблем. Због дијагнозе у картону, изложени су различитим врстама дискриминације - од реакција околине, проблема на послу, до третмана у здравственим установама. Од 1.400 притужби које је добила Канцеларија за родну равноправност, стотинак се односи на дискриминацију на основу здравственог стања.

ХИВ, хепатитис, ретке и тешке болести - теме су о којима се нерадо говори у Србији. Оболели крију дијагнозу, јер страхују од губитка посла, пријатеља, партнера.

Нада Мићић из удружења "Ку клуб" каже да за већину радних места није потребно лекарско уверење, али да се увек сазна када је запослени ХИВ позитиван и он буде отпуштен "на неки тихи начин".

Урош Рајаковић из удружења "Хронос" напомиње да оболели имају проблем да када кажу породици и пријатељима за дијагнозу.

"Праве се прегруписавања ко остаје - најчешће прави пријатељи", истиче Рајаковић.

Осим са послодавцима и члановима породице, проблеме имају и са здравственим радницима.

"Стално се одлаже неки преглед, па се ствари компликују, па лекар иде мало на одмор и тако се дешава да особа не може по годину и по дана да уради обичну поправку зуба", каже Нада Мићић.

Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић наглашава да брине чињеница да су у својим изјашњавањима неке приватне и државне стоматолошке ординације наводиле "као некакав изговор" чињеницу да немају стерилизатор.

"Отвара се питање колико су сви грађани заштићени код зубара", упозорава Невена Петрушић.

Дискриминисани пацијенти ретко траже помоћ од Министарства здравља. Углавном је њихова адреса - повереник за заштиту равноправности, који утврђује да ли је пацијент дискриминисан.

"А ако утврдимо да јесте - онда диксриминатору (може бити свако, било који орган власти, појединац, правно лице) након тога упућујемо препоруку", наводи Петрушић.

Каже да те препоруке треба да спрече и отклоне последице диксриминације колико год је то могуће.

"Препоруке су обавезујуће, а ако то не учини издајемо опомену, а ако ни то не уради, обавештавамо јавност", објашњава Невена Петрушић.

Намеру да се бори против дискриминације држава је преточила у стратегију- за наредних пет година.

Директорка Канцеларије Владе Србије за људска и мањинска права Сузана Пауновић каже да је стратегијом препознато девет осетљивих друштвених група које су у Србији у највећем ризику да буду диксриминисане, а како наводи, једна група су лица која могу да буду дискриминисана због здравствених пробема.

"Радићемо у наредном периоду на изради Акционог плана", најављује Сузана Пауновић.

На удару дискриминације су и пацијенти који имају шећерну болест, епилепсију или психијатријске тегобе.