Два века службених гласила у Србији

У Народном позоришту у Београду свечаном академијом обележено је 200 година службених гласила у Србији.

На свечаности су говорили председник Одбора за прославу јубилеја, министар правде Никола Селаковић и в. д. директора ЈП "Службени гласник" Радош Љушић.

У уметничком делу програма учествовали су Филхармонија младих "Борислав Пашћан" и глумац Лазар Ристовски, а у Дому Војске Србије отворена је изложба.

Министар Селаковић је истакао да су ""Службени гласник", који верно служи свом роду, и његовог утемељивач, Димитрије Давидовић, који је у олујном времену за српску државност почео да издаје прве српске новине, пример пред којим свако треба да се замисли, да се поноси и диви, али и постиди ако посумња у одговор на питање има ли веће части до служити својој отаџбини".

"Данас, када се боримо за очување себе самих, свог духовог идентитета и своје државе, тражећи своје место у европској породици нација, имамо добар повод да се сетимо предака који су се немало пута нашли пред сличним проблемима", рекао је Селаковић.

Личност Димитрија Давидовића треба да буде пример сваком члану наше генерације. Још тада је био један од ретких који је препознао највећег непријатеља нашег рода - незнање. Прошло је 200 година, а још увек водимо битку са истим непријатељем", оценио је Селаковић.

Министар је нагласио да се данас боримо за исто оно за шта се пре два века борио Давидовић - "за уређену, праведну, модерну и напредну Србију, коју ће суседи да поштују, а партнери да уважавају, која ће као и много пута у прошлости бити светао пример и жељени узор, која ће, мудро промишљајући, да стане на врх са кога ће спокојно моћи да гледа у своју будућност, за Србију којој се деца враћају да својим у даљини стеченим знањем заједно изборимо битку са нашим заједничким непријатељем - незнањем".

"Боримо се за Србију која ће, чувајући своје светосавље, своју ћирилицу у Европу уносити не проблеме већ вредности - своју Студеницу, Душанов законик, своје 'Словољубве' и 'Горски вијенац', свога Миланковића и 'На Дрини ћуприју', свој Сретењски устав, Димитрија Давидовића, свој 'Службени гласник', за Србију у којој ћемо на питање има ли веће части служити својој отаджбини, сви као један знати да одговоримо - 'Нема'".

Љушић је подсетио да "Службени гласник" баштини традицију дугу два века, будући да његови корени сежу до 1. односно 13. августа 1813. године када су српски устаници јуначку бранили српску државу, а Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић у "царствујушћој Виени" покренули "Новине сербске" које се стога "на посебан начин могу повезати са одбраном и очувањем српске државности".

Он се осврнуо на рад знаменитог прегаоца српске културе Димитрија Давидовића, "коме се с правом приписује епитет оца српског новинарства", на његов немерљив дипломатски рад у Цариграду на добијању Хатишерифа из 1830. и 1833. године који су Србији дали статус аутономне државе и писање чувеног Сретењског устава, чије име носи високо одличје Републике Србије којим је председник Републике недавно даривао "Службени гласник".

Љушић је скренуо пажњу и на актуелне проблеме "Гласника", који је у претходној години "први пут пословао са губитком".

"Да бисмо 'Службени гласник' извукли из те нимало захвалне позиције морали смо да се определимо за радикалне мере које су наишле на отпор и негодовање оних који су трошили државни новац немилице и неконтролисано. Донели смо Закон о Службеном гласнику и неколико пратећих правних аката, извршили нову систематизацију радних места и применили три непопуларне мере.

Како је истакао, нису продужени уговори хонорарцима који су примали неоправдано високе хонораре, заустављено је неконтролисано и ничим оправдано трошење новца у разне непрофитабилне сврхе и приступљено је ригорозним мерама штедње".

Љушић је додао да су захваљујући томе током прве половине ове године успели да послују позитивно.

У част јубилеја, "Службени гласник" је објавио ексклузивно фототипско издање Сретењског устава, репринт првог броја "Новина сербских" из 1813. и "Новина србских" из 1834. године, као и књигу о Димитрију Давидовићу, чији је аутор Љушић.

"Гласник" припрема и дигиталну верзију "Новина сербских", "Српских новина" и "Службених новина", као и послератног "Службеног гласника".