Видео надзор изван закона

Иако готово да нема локала, стамбених зграда и других објеката који нису заштићени видео-надзором, мало ко зна да не постоји закон који то дозвољава. Тако је власник једне радње у унутрашњости, мада је на делу ухватио и камером снимио радника како га поткрада, остао без надокнаде, јер снимак није могао да искористи на суду управо због непостојеће законске регулативе.

Пре четири године, станари зграде у београдском насељу Денкова башта једногласно су одлучили да поред електронске браве на главном улазу уграде и видео-надзор. Разлог- непожељни посетици са улице у подруму и на тавану.

"Једина инцидентна ситуација када смо прегледали тај материјал, то је било, било је на нашу срећу безазлено, када су деца, несташна деца из комшилука чупала цвеће које је засађено око зграде", каже Драгослав Марковић, председник Кућног савета зграде у Денковој башти.

Старим снимцима који се аутоматски бришу када се меморија попуни, приступ има само председник Кућног савета.

Међутим, уместо да камера служи за подизање безбедности људи и њихове имовине, понекад се претвара у средство за шпијунирање комшија. Опаснија је злоупотреба снимака које забележе све камере, осим МУП-ових, које су законом дозвољене због надзора у саобраћају.

Родољуб Шабић, повереник за заштиту података о личности, каже да је надзор нешто што је друштву у 21. веку без сумње је потребно, али да је у Србији та област потпуно неуређена.

"Чини ми се да нећу претерати ако кажем да смо можда последња земља у балканском региону која заправо ову област није уредила никаквим законским актом, а морала би јер наш Устав изричито предвиђа да се обрада података о личности уређује законом, а видео надзор разуме се јесте једна специфична, некад и врло деликатна повреда података о личности", упозорава Шабић.

Због тога је повереник свој предлог о изменама и допунама Закона о заштити података о личности још пре две године доставио Влади Србије и Министарству правде. До данас није добио повратну информацију.

У Министарству правде се слажу са констатацијом да је видео-надзор правно неуређена област, али да неће још дуго бити тако. 

"Према плану рада Владе, предложено је да се предлог Нацрта закона до краја године нађе у скупштинској процедури", истакло је Министарство правде у свом саопштењу.

Законом ће, према речима стручњака, бити обавезно да зоне у којима се снима, буду видно обележене уз податке о фирми која је камеру уградила. Уз Закон о агенцијама за приватно обезбеђење биће јасније ко, како и у које сврхе користи снимке које те агенције прикупљају.

"Да ли су те агенције те податке које су прикупљали давали само клијентима или су давали другим заинтересованим странама, државним органима чак, рецимо  пракса чак показује и ту врсту злоупотребе, размере тога нису познате, али свакако није постојала препрека да се на тај начин крше наша права", каже Марко Милошевић из Београдског центра за безбедносну политику.

Да подсетимо, прошле године је у Ваљеву власник радње, однео као доказ видео снимак на коме се види да га радник поткрада -  али је изгубио судски спор. Разлог је што му радник није дао сагласност да га снима. Када законом регулишемо област видео- надзора, и судови и грађани имаће користи, кажу у Београдском центру за безбедносну политику.