Лоше оцене реформи високог образовања

Најављене измене Закона о високом образовању критикују и студенти и државни и приватни универзитети. Ректорски савет универзитета Србије одбацује предлоге и захтева израду новог закона. Због тога је Министарство просвете јавну расправу продужило до краја септембра. Закон донет пре осам година коригован је три пута, а неке одредбе никада нису примењене.

Пооштравање услова за стицање стипендије и кредита, више бодова за упис наредне године, мање рокова, неприхватљиви су студентима, па су покренули петицију коју је потписало неколико хиљада академаца.

Председник Студентске конференције универзитета Србије Данило Јеремић каже да је потребан закон који неће "банализовати" вредност диплома и којим ће бити реформисани студијски програми, уџбеници и наставни садржаји.

Полагање опште, струковне или уметничке матуре требало би да замени пријемне на факултетима.

Предложено је и увођење мастер струковних студија, кратког циклуса студирања од годину дана.

Професор Бранко Ковачевић из Конференције универзитета Србије сматра да је главни проблем контрола квалитета.

"Тај папир сам по себи ништа не значи, да ли су академске, струковне или курсеви, ако иза тога не стоји квалитет и ако нису јасни циљеви кога школујете и за шта школујете", сматра Ковачевић.

Од када је усвојен Закон, не примењује се одредба према којој би студенти наредну годину уписивали са освојених 60 бодова, универзитети и Влада сваке године потписивали уговор о финансирању, а нису усвојени ни национални оквири квалификација.

Ректор Универзитета у Новом Саду професор Мирослав Весковић сматра да у овом тренутку треба да се изради нови закон о високом образовању, којим би се посебно регулисало и његово финансирање.

Први човек Универзитета "Сингидунум" професор Милован Станишић оцењује да је закон углавном писан за државне универзитете и да се не уважава то да оснивачи приватних универзитета улажу своју имовину, своје знање и да много ризикују, иако, како додаје, има злоупотреба и оних који не раде савесно.

Ректор Универзитета у Крагујевцу професор Слободан Арсенијевић верује да је "крајње време да сви они који су заинтересовани за функционисање академске заједнице седну и договоре се о томе".

Помоћник министра просвете Слободан Ступар сматра да је најпотребније регулисати и убрзати процес признавања диплома и створити националне оквире квалификација, на које се чека шест година.

Промене су неопходне, како би се ишло у корак са европским образовним системом, сагласни су и студенти и професори и ресорно Министарство.