Продор српског језика

Међународни скуп слависта одржава се на Филолошком факултету у Београду, а Његош и његова дела биће главна тема овогодишњег скупа, у част двеста година од пишчевог рођења.

Већ по традицији, дружење су прво почели студенти седамнаест земаља света, а крајем следеће  недеље придружиће им се и професори.

Семинар српског језика и књижевности одржава се 43 године, а најважнија су лекторска вежбања и студијске екскурзије, кажу професори.

Осим Његошевих дела, студенти славистике радо читају и дела других писаца и преводе их.

"Понекад, бавим се превођењем, преводим песме Десанке Максимовић, Јована Дучића, много ми се свиђају ови песници, мислим да ће тако бити и у будућности", рекла је Марина Васиљкина из Русије.

Ленка Кивижева из Чешке каже да јој се највише свидела књига "Употреба човека", јер је одувек волела Балкан и балканску културу.

Факултет објављује и приручнике са предавања која се држе током семинара.

И професори и студенти присуствоваће завршници осамдесетог Вуковог сабора у Тршићу. А наредних пет година Србија председава међународним славистичким комитетом.

"Србија ће бити, Београд ће бити наредних пет година центар светске славистике. То је изузетно велика шанса за развој наше науке, за промоцију нашег језика, за афирмацију наше културе", каже председник Међународног комитета слависта Бошко Сувајџић.

Веома је важно очувати лекторате у свету и створити нове, јер се број лектората значајно смањио, каже Александра Вранеш, декан Филозофског факултета у Београду.

"Ако сада кажемо да имамо тридесетак лектората, а да смо када смо били стара Југославија имали око 200, то онда значајно показује колико се смањио број центара у којма се учи српски језик. И мислимо да бисмо заиста морали да имамо један активнији однос према настави српског језика у иностранству", рекла је Вранеш.

Студенти који су похађали семинаре славистике враћају се у Београд. О томе говори и податак да су њихови професори, данас познати и признати у свету науке, били полазници ових курсева.