Споразум Србије и БиХ о изручењу

Српски министар правде и државне управе Никола Селаковић и министар правде Босне и Херцеговине Бариша Чолак потписали су у Влади Србије Уговор о изручењу дражављана оптужених и осуђених за кривична дела организованог криминала, корупције, прања новца и друга тешка кривична дела.

Уговор се не односи на оптужене и окривљене за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид.

"Овим споразумом заокружени су сви видови правне сарадње између БиХ и Србије", рекао је Селаковић након потписивања споразума.

Према његовим речима, тим документом биће регулисана екстрадиција не само страних држављана већ и сопствених држављана окривљених за кривична дела из домена организованог криминала, корупције и прања новца, за која је запрећена затворска казна од најмање четири године.

Поред тога, документ предвиђа и изручење окривљених за тешка кривична дела за која је предвиђена казна од пет година или више, додао је Селаковић.

Напомињући да је правна сарадња са Босном и Херцеговином једна од најинтензивнијих и најквалитетнијих, он је истакао да ће две државе убудуће радити и на бољој примени свих до сада потписаних споразума.

"Обе државе су на путу евроинтеграција и зато ћемо убудуће радити на предузимању боље правне сарадње и у том смеру. Треба да покажемо да после тешких година из прошлости можемо добро да сарађујемо", рекао је српски министар правде.

Његов колега из Босне и Херцеговине сложио се да мора да се интензивира и побољша сарадња на примени свих до сада закључених споразума.

Чолак је истакао да је током састанка са Селаковићем договорено и унапређење сарадње у области процесуирања ратних злочина јер, како је навео, ти предмети оптерећују "наш заједнички пут ка евроинтеграцијама".

Такође, уговор предвиђа да ће се његове одредбе примењивати само на кривична дела извршена након ступања на снагу уговора, када су у питању сопствени држављани, односно да неће важити ретроактивно.

Када је у питању извршење страних судских одлука којима су осуђени сопствени држављани, уговор предвиђа могућност да лице чије се изручење тражи ради издржавање казне затвора или друге мере која укључује одузимање слободе има могућност да, ако се с тим сагласи и ако за то буду испуњени други услови предвиђени Уговором о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима, изречену казну или меру издржава у својој држави, уместо да буде изручен другој држави уговорници.

Након закључења тог документа биће могуће сопственог државаљанина изручити другој страни уговорници, у којој се против њега води кривични поступак или је осуђен у одсуству.

У осталом делу, уговор садржи стандардна решења у погледу услова за изручење који се тичу висине казне због које се дозвољава изручење (прописана најмање једну годину-изречена најмање четири месеца), тражи се обострана кажњивост кривичних дела, да није наступило застаревање кривичног гоњења, односно извршења казне, да лице већ није за исто дело осуђено, забрањује се изручење у случају амнестије итд.

Босна и Херцеговина је једина земља бивšе Југославије са којом Србија није имала такав споразум. Претходних година су споразуми о екстрадицији закључени са Хрватском, Македонијом, Црном Гором и Словенијом.

Најпознатији случај који би могао да буде предмет овог споразума је босански држављанин Дарко Елез.

Он је прошле године у Београду правоснажно осуђен на девет година затвора, као организатор криминалне групе која је 2009. године на територији Србије и Босне и Херцеговине трговала дрогом, вршила изнуде и чинила друга кривична дела.