Седам кривичних пријава против функционера

Директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић рекла је у интервјуу Танјугу да је Агенција од почетка године поднела седам кривичних пријава против функционера на свим нивоима власти.

Пријаве су поднете због непријављивања имовине или давања лажних података о имовини у намери да се прикрије стварно стање, изјавила је Татјана Бабић.

Директорка Агенције је оценила да борба против корупције у фокусу и да представља приоритет, истичући да је у прве три године рада Агенције поднето свега три кривичне пријаве.

Навела је да је Агенција поднела и седам извештаја надлежним тужилаштвима због сумње да је извршено неко друго кривично дело које није предвиђено Законом о Агенцији, а реч је о прању новца, давању и примању мита, злоупотреби службеног положаја, пореској утаји.

Наглашавајући да је тужилаштво у свом раду независно и да Агенција ни на који начин не сме да дира у ту независност и угрожава истрагу изношењем било којих детаља кривичних пријава или извештаја поднетих тужилаштвима, истакла је да нема информацију да је било која истрага окончана.

"Могу потпуно слободно да оценим да је за то и рано. То су све кривичне пријаве поднете ове године, а истрага ипак захтева одређено време", каже Татјана Бабић.

Реч је о функционерима на различитим нивоима власти - народним посланицима, члановима органа јавних предузећа, председницима општина.

Навела је и да је од краја децембра прошле до половине августа ове године Агенција поднела укупно 270 захтева за покретање прекршајних поступака против политичких субјеката који нису поднели извештаје о финансирању прошлогодишње изборне кампање.

Контрола изборних кампања 

Према њеним речима, у овој години поднето је и 10 захтева за покретање прекршајних поступака за овогодишњу изборну кампању за допунске изборе у Војводини , редовне изборе у Ковину, Косјерићу, Земуну и превремене у Зајечару.

Татјана Бабић је истакла да прекршајни судови обавештавају Агенцију о покренутим поступцима, али да нема тачан податак колико је поступака покренуто.

"Почетком јуна прекршајни суд у Београду је обавестио Агенцију као подносиоца захтева да је у случају против једног политичког субјекта донета осуђујућа пресуда и тај политички субјект је кажњен новчаном казном у износу од 200.000 динара што је законски минимум, док је одговорно лице кажњено са 50.000 динара", рекла је директорка Агенције истичући да је то једини окончани поступак.

Подсећајући да ће извештаји о финансирању изборне кампање бити проверавани и кроз редовне годишње финансијске извештаје које су политички субјекти имали обавезу да доставе до 15. априла ове године, истакла је да је ту обавезу испунило укупно 76 политичких субјеката.

"Од 91 регистроване политичке странке 28 политичких странака није доставило никакав извештај, а од 88 група грађана тек 13 њих је доставило", рекла је Татјана Бабић.

Према њеним речима, Агенција је започела са подношењем захтева за покретање прекршајних поступака против тих политицких субјеката и за сада је поднето 15 захтева.

Борба против корупције у фокусу 

Оцењујући да је јасно да је борба против корупције у фокусу и да представља државни приоритет, навела је и да недавно усвојена нова Национална стратегија за борбу против корупције доноси значајан помак.

"Стратегијом је предвиђен и успостављен основ за једну врсту система одговорности. Предвиђено је да ће Народна скупштина разматрати извештај Агенције о спровођењу стратегије и доносити одговарајуће закључке које ће упућивати Влади која ће имати обавезу да у одређеном року скупштину повратно извести о томе шта је предузела поводом закључака", објаснила је директорка Аненције.

Како је навела, у свим областима које Стратегија регулише предвиђено је испуњење одређених циљева који су сваки за себе изузетно значајни за борбу против корупције.

"Уколико се сви буду одговорно понашали и испуњавали свој део обавеза требало би да се направи значајан помак, али то ће време показати", сматра Татјана Бабић.

Подсетила је и да је Агенција пре око шест месеци упутила Министарству правде и државне управе иницијативу за измене и допуне Закона о Агенцији како би рад тог тела био ефикаснији и квалитетнији, односно како би се ојачала аутономија, а поступци убрзали.

"Претпостављам да је интезиван рад на доношењу нове Стратегије за борбу против корупције, што је био приоритет Владе, разлог што наша иницијатива није дошла на ред", рекла је Татјана Бабић.

Поручила је да је битно да, када дође на ред разматрање те иницијативе, она буде ако не уважена, онда бар узета у најозбиљније разматрање јер има доста детаља који се тичу саме праксе и недостатака уочених у самој примени закона.

Када су у питању измене и допуне Закона о финансирању политичких активности, Татјана Бабић је рекла да тај закон мора прво да доживи своју пуну примену.

"Он је први пут опробан у пракси при прошлогодишњим изборима и сматрам да није упутно, док не доживи своју пуну примену, давати појединачне замерке. Потребно је урадити озбиљну анализу од стране стручњака која ће бити утемељена на пракси примене закона", закључила је Татјана Бабић.

Истакла је и да Агенција прима велики број представки грађана. Тако је, према њеним речима, Агенција добила више представки грађана у првих шест месеци ове године него у било којој претходној години рада тог тела.

"Представке се односе и на корупцију у здравству и правосуђу, а има и оних које се односе на корупцију у јавним набавкама", рекла је Бабић и упозорила да се корупција најчешће јавља код јавних набавки, без обзира на то о којој је области реч.

О проблемима у борби против корупције говори се и на координационим састанцима државних органа које организује Агенција, а Бабић каже да је на досадашња три састанка, било речи о корупцији у здравству, узбуњивачима, међународној сарадњи.

Навела је да су проблеми бројни, као и да неки захтевају дужи временски рок како би се решили, али да су сви који присуствују састанцима показали да су више него расположени за сарадњу и решавање проблема. 

Координација сарадње државних органа 

Бабић је истакла и да Агенција има обавезу да координира сарадњу државних органа, али да није та која намеће теме састанака.

"Начелно смо се договорити да прво треба једну област затворити и донети закључке о томе који кораци треба да буду предузети да бисмо почели да разматрамо проблеме корупције у другој области", рекла је Бабић и поручила да би следећа на реду требало да буде корупција у правосуђу.

Према речима директорке, на последњем састанку покренуто је питање корупције у здравству односно проблема у областима у којима се корупција најчешће јавља - јавне набавке, допунски рад здравствених радника и запошљавање.

Навела је и да је на предлог саме министарке здравља договорено да на наредном координационом састанку, заказаном за прву седмицу септембра, представник министарства детаљно извести присутне о мерама које је министарство предузело ради решавања тих проблема. 

На једном од састанака тема је била заштита узбуњивача, а посебно је разговарано о моделу Закона о узбуњивању и заштити узбуњивача који је израдила радна група коју је формирао Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и који је достављен Министарству правде и државне управе. 

Наводећи да су сви представници државних органа једногласно подржали управо тај модел, истакла је да је заштита узбуњивача једна од значајних тема за борбу против корупције.

"Јако је значајно да Закон о узбуњивању и заштити узбуњивача буде донет што хитније зато што велики број разоткривених случајева корупције долази управо од пријава узбуњивача", рекла је Татјана Бабић и истакла да су данас узбуњивачи заштићени само правилником који је донела Агенција.

Указала је да је од 2011. године, када је ступио на снагу Правилник о заштити узбуњивача, па до данас 98 лица укупно затражило статус узбуњивача, а да је тај статус добило њих 45.