Читај ми!

Кров над главом чека 27.000 избеглица

Остало је још три дана за подношење захтева за стамбено збрињавање у Хрватској и обнову порушених кућа у БиХ. Регионални програм Србије, Хрватске, Црне Горе и БиХ требало би да реши стмбене проблеме 27.000 најугроженијих избегличких породица.

Бивши носиоци станарског права из Хрватске имају још три дана да поднесу захтев за стамбено збрињавање, на основу некадашњег станарског права, на подручју изван бивше Книнске крајине. Исти рок 31. август, важи и за избегле из Босне и Херцеговине да поднесу захтев за реконструкцију порушених објеката.

Средства за стамбено збрињавање обезбеђује Регионални стамбени програм Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, који су подржали међународна заједница и многи донатори.

Тим програмом требало би да буду решене стамбене потребе 27.000 најугроженијих избегличких породица у региону.

Сви који су некада имали станове у државном власништву, а у међувремену нису стекли неку некретнину, могу да поднесу захтеве хрватском Министарству регионалног развоја и фондова Европске уније. Формуларе и информације могу добити код повереника за избеглице и у Комесаријату за избеглице.

Бранко Пејић из Славонског Брода одлучио је да обнови станарско право.

"Радио сам у Славонском Броду 20 година, имао сам стан од фирме. Eво, имам уговор о стану кад сам га добио и све папире", каже Пејић.

Документа се могу предати и накнадно. Комесар за избеглице Србије Владимир Цуцић сматра да нико не би требало да се одриче онога за шта је годинама издвајао.

"Све те станове добили су на основу некаквог доприноса и дугогодишњег улагања, свога и своје породице. Ако не поднесете захтев, ви практично аболирате све оне који су вам узели стан", истиче Цуцић.

Уколико испуњавају прописане услове, добиће станове на територији општина где су живели.

"Oни добијају стан у најам, плаћају редовно месечну најамнину у прописаном износу и касније одмах треба да поднесу захтев за откуп", објашњава правни саветник у Комесаријату за избеглице Гордана Ћушић.

Подносилац захтева има право на 35 квадрата, и за сваког члана породице по десет квадрата.

Ивица Прескар из Државног уреда за обнову и стамбено збрињавање Хрватске напомиње да цена откупа станова зависи од попуста који се односи на дужину избегличког статуса. Груба процена је између 400 и 600 евра по квадрату.

"По склапању купопродајног уговора, корисник постаје власник и може са станом располагати на начин да може радити са њим шта год хоће, боравити, продати или било шта друго направити", каже Прескар.

Без станарског права остало је око 40 хиљада избеглица из Хрватске

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта каже да велика већина тих људи не жели да се врати или не испуњава бројне услове за програм стамбеног збрињавања.

"Сматрамо да је потребно кроз дијалог омогућити новчану компензацију за отета станарска права да би људи могли добити новчана средства", каже Линта.

Србија је, с највише избеглих и расељених на својој територији, на првом месту у Европи. Око 2.500 људи још живи у колективним центрима.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом