Само седам инспектора "брани" просвету

Најава надлежних да ће 5.000 професора отићи у пензију покренула је коментаре да ће та ситуација распламсати већ постојећу корупцију у просвети. Проблеми са корупцијом, које има на свим нивоима образовног система, један је од најжешћих и најтежих обрачуна који чека новог министра просвете.

Пут до боље оцене, бољег успеха и боље школе, али не уз труд, већ преко везе, дугогодишња је традиција, кажу у Форуму београдских гимназија. Прошле године говорило се да радно место у просвети кошта 7.000 евра. Сада, уочи одласка великог броја радника у пензију, кажу да се и то, по закону тржишта, мења.

"Ту ће доћи до упада са стране и масовног запошљавања, што значи да би цена могла и да падне, а обим посла да порасте", каже Миодраг Сокић из Форума београдских гимназија.

На путу до факултета понеки, нажалост, најпре испеку занат у закулисним радњама. Према истраживањима, сваки дести студент имао је директно искуство са митом.

Михајло Гајић из Београдске отворене школе каже да су углавном студенти на фокус групама после извесног времена били отворени и помињали имена професора који то раде и тачно колики су износи.

"Они су се кретали углавном око 300 евра, са назнаком да су студенти говорили да то зависи од ранга професора код кога се тај проблем решава", каже Гајић.

Уз таква искуства, задржати мотив за учењем и веру у правду, није лако, признају студенти.

"Дипломе иду и до неколико хиљада евра. Можете само да замислите како је студенту који је марљиво учио и који је хтео да иза себе остави неко знање и када ће сутра на неко радно место бити примљен неко ко је купио диплому и испит", каже Петар Дебелногић из Студентске конференције.

Високообразовани су и најутицајнији, па и најопаснији уколико су корумпирани - каже један од кандидата за вођу Тима за борбу против корупције у просвети.

"Најдрастичнији примери су фалсификовања докторских радова. Имате људе који су професори, а који предају оно што ни сами не знају. Врло је важно питање да ли се од омладине Србије праве научни инвалиди и да ли је то опредељење којим Србија жели да иде", каже Марио Спасић из "Транспарентности".

Указује и на погрешно схватање аутономије факултета, јер како каже, у Србији имамо дивљање аутономије.

"Ми нисмо схватили до краја друштвени значај образовања где аутономију користимо за анархију и да ви под различитим плаштом аутономије вршите разлите злоупотребе", каже Спасић.

Факултете у Србији проверава само седам инспектора. Велимир Тмушић из Републичке просветне инспекције каже да не може директно да врше надзор високошколских установа, јер је то практично немогуће.

"Мали је број инспектора и велики број установа, али тражимо од установа да нам доставе потребне податке и ако проценимо да има проблема онда вршимо и директан надзор", рекао је Тмушић.

Нови закон о инспекцији ће омогућити да инспектори не буду подељени по нивоима, сви ће проверавати све, па ће, верују у Инспекторату и рад бити ефикаснији.