Радници из Србије преварени у Уругвају

Радници из Србије, који су отишли у Уругвај како би радили на подизању највеће фабрике целулозе у свету, преварени су, јер од договорене плате од око 2.500 евра многи нису видели ни половину. Десет, од укупно 60 радника из Србије, и даље у Уругвају чека своје зараде. У заштиту права радника из Србије укључило се и Министарство спољних послова.

Један од радника је и Сретен Радосављевић који је преко словеначке фирме "Варком" и аустријске компаније "Креста" у мају отишао у Уругвај.

Већ после тридесет дана увидео је да пословође не обрачунавају стварни број радних сати. Таква зарада била би недовољна и за најосновније потребе. Када су радници затражили поштовање уговора, послодавци су их уценили.

Радосављевић каже да је на њих вршен притисак да остану да раде и да им је речено ће све бити исправљено. 

"Међутим, када смо тражили да се све исправи, они су ноншалантно прешли преко тог питања. На крају баладе понудили су нам толико пара и рекли 'потпиши овде папире да би добио авионску карту да се вратиш кући. У противном, избацићемо те из кампа и нећеш добити авионску карту'", објашњава Радосављевић.

Његов колега Зоран, који је још у Уругвају, каже да радници више немају више никакве контакте контакте са послодавцем.

"Све што хоће може да саопшти нашим адвокатима. Чим будемо добили новац који нам дугују - враћамо се за Србију", објаснио је Зоран, који није желео да наведе своје презиме.

Министарство спољних послова Србије преко амбасаде у Аргентини која покрива и Уругвај, покушава да помогне превареним радницима.

Помоћник министра спољних послова Шани Дермаку каже да је амбасада упутила дипломатску ноту министарству спољних послова Уругваја и да још увек нису добили одговор.

"Амбасада је добила налог од Министарства спољних послова да упути ургенцију на ноту, и да истовремено конзул у амбасади отпутује у Монтевидео, обави разговоре у министарству и полицији, са синдикатом, власником и нашим радницима", објашњава Дермаку.

Поред радника из Србије, исти проблем са аустријском компанијом "Креста", која је ангажована као подизвођач, имали су и радници из Турске, Румуније, Хрватске и Босне и Херцеговине.