У затвор због немаштине и из ината

Од почетка године у Београду је више од пет хиљада прекршајних казни замењено затворским. Разлог је, углавном, што људи, због немаштине, не могу да плате казне, али има и оних који сматрају да нису прекршили закон, па и у инат држави, одлучују да оду иза решетака. Када се одлазак у затвор приближи већина се, кажу у Прекршајном суду, ипак одлучи да плати казну.

Због неплаћене казне за погрешно постављену канту за смеће, један човек из околине Ваљева одлежао је три дана затвора.

Два дана више иза решетака је био један осамдесетшестогодишњак који није платио казну за нераскрчено растиње.

Прошлог месеца, Драган Стаин из Београда одбио је да плати 2.500 динара, као казну за нелегално чување мачке у згради.

Драган Стаин каже да је имао потребан новац за казну, али да није хтео да плати "из принципа", па му је новчана казна убрзо замењена казном од три дана затвора. Комунална полиција је касније повукла пријаву, тако да Драган није морао у затвор.

Да ли из принципа, или зато што немају да плате, око 5.000 кажњених пожелело је да радије одлежи казну него да уплати новац. Пред затварње затворске капије, међутим, већина се предомисли.

Криминолог Златко Николић каже да људи одлучују да плате казну, или бар део, када осете затворске тегобе. "У закону јасно стоји: тог дана када се плати казна, одмах га морате отпустити", објашњава Николић.

Статистичка грешка? 

Зоран Пашалић из Вишег прекршајног суда наводи да је број оних који новчану казну замене затворском на нивоу статистичке грешке.

Која је казна ефикаснија, зависи од случаја до случаја. Стручњаци кажу да не постоји она која гарантује да се прекршај неће поновити.

Ипак, и приликом одређивања броја затворских дана, или новчане казне, треба имати у виду материјалне могућности прекршиоца.

Златко Николић сматра да казна треба да буде разумна у односу на просек плате. "Не можете ви да идете не европски просек личних примања, већ морате да идете на просек сопствене земље", истиче Николић.

Од лежања у затвору, што је за прекршиоца лоше, а за државу скупо, бољи би био рад у јавном интересу. Та казна, међутим, и даље се недовољно често прописује.

"Радна група Министарства правде ради на тзв. Омнибус закону, где ће у 224 закона који користе прекршајни судови у свом раду, увести и казну рада у јавном интересу као главну казну", најавио је Зоран Пашалић.

Објаснио је да је већа корист од рада у јавном интересу, него од затворске казне.

Ако из принципа не желите да платите казну од, рецимо 1.000, динара, мораћете у затвору да проведете један дан.

Ако Вам је 1.000 динара прескупо, ту казну можете да исплатите у три рате.