Универзитет у Београду лидер у региону

Успех Универзитета у Београду на новој Шангајској листи имаће утицаја на углед Србије у свету и да ће на неки начин бити преточен у привреду, поручују званичници и истичу да је потрвђена лидерска улога универзитета у региону.

Универзитет у Београду је на једној од најутицајнијих ранг листа универзитета поправио своју позицију међу међу 500 најбољих универзитета у свету.

Према српским званичницима, то је сјајан резултат који не треба да нас уљуљка и који показује да вредним и упроним радом може да се направи резулатт у тако великој конкуренцији.

Државни секретар у Министарству просвете Радивоје Митровић каже да је потребно успех на Шангајској листи преточити у нове производе, патенте, технологије и економски успех.

"Један од најважнијих фактора економског успеха јесте квалификована радна снага или људски ресурси. Дакле, ми овим показујемо да то имамо и кроз квалитете науке, кроз културу науке. Сада то што имамо треба да предочимо у економске резултате", објашњава Митровић.

Кључни критеријуми за рангирање су број објављених научних радова у међународним часописима, цитираност радова, утицај Универзитета у региону.

Универзитет у Београду изгледа има веома добре математичаре. Када је о тој области реч, нашао се између 101. и 150. места.

Председник Друштва математичара Србије Александар Липковски истиче да је највећи успех остварен у групи природних наука и математике јер техничке науке немају као главни циљ публикације, већ пројекте. 

Међутим, постоји неколиоко категорија рангирања које Београдском универзитету не иду у корист. На пример, уколико на универзитету ради добитник Нобелове награде, загарантован је велики број бодова приликом рангирања.

С обзиром на материјалне могућности, Београдски универзитет тешко може себи да приушти такво признање.

Иапк, напредовањем за око 100 места, Универзитет у Београду учврстио је лидерско место у региону. Највећи српски универзитет, који је у групи од 301. до 400. места претекао је универзитете у Љубљани и Загребу, иако су оба универзитета пре Београдског доспела на Шангајску листу.

На листи се не налазе универзитети из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Албаније, ни са Косова.

За проректора Универзитета у Београду Миодрага Поповића то није изненађење, јер је то последица напора свих наставника и истраживача који трају већ неколико година и који су били усмерени на то да универзитет буде препознатљивији.

"Није битно како ми сами себе видимо, битно је како нас свет види и по којим критеријумима то ради", истиче Поповић.

Академско рангирање 500 најбољих универзитета и ове године је на Шангајску листу сврстало највише америчких универзитета, чак 149. Прво место већ годинама држи Харвард.