Лечење деце у лавиринту прописа

Да ли је и колико остало простора за измену Правилника о лечењу у иностранству, које подразумевају да трансплантацију срца деце у иностранству плаћа држава? На округлом столу, Фонд за здравствено осигурање и Министарство здравља саопштили су да би, изменом Правилника, били прекршени Устав и закони. С друге стране, постоје случајеви у којима се Правилник примењује, а у којима се такође крши закон.

У породици дванаестогодишње Аните Балаж са надом су ишчекивали вест да ће Правилник о лечењу у иностранству бити промењен, и да ће држава сносити трошкове трансплантације срца код деце.

"Сада смо изгубили сваку наду. Анита је изгубила месец дана, а нема их", каже Ксенија Балаж, Анитина мајка.

Они који воде српско здравство напомињу да би изменама Правилника био прекршен Закон о забрани дискриминације, јер би деца до 18 година била у повлашћеном положају у односу на старије пацијенте.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић каже да правилник о лечењу у иностранству није једини акт који треба променити.

"То је низ аката. Иако звучи сувопарно када говоримо о судбинама, не би да ме схватите да не саосећам", каже министарка здравља.

Директор Републичког фонда за здравствено осигурање Момчило Бабић каже да Скупштина Србије има могућност да промени закон и да треба да крене у поступак измене.

"То је оно што је чињенично стање, након тога ћемо ми тај процес спроводити", истиче Бабић.

Дискриминација и без промене Правилника

С друге стране, Фонд у неким случајевима примењује Правилник који такође прави дискриминацију међу пацијентима. Наиме, у поглављу о пулмологији, пише да држава плаћа одлазак на трансплантацију плућа у иностранство оболелима од цистичне фиброзе који су старији од 18 година.

То значи да су малолетници препуштени сами себи, попут шеснаестогодишње Невене Јанковић из Житорађе, којој је из дана у дан све горе, а чији родитељи покушавају да сакупе 120.000 евра за трансплантацију плућа у Бечу.

Породица каже да им је у Фонду речено да могу да им се обрате тек кад дете буде пунолетно.

"Чињеница је да наша земља има мало новца, мало новца се издваја за здравство, али то не треба да буде оправдање, недопустиво је заиста да се ова прича заврши овако", указује новинарка Политике Данијела Давидов Кесар.

Златибор Лончар, директор Ургентног центра истиче да за помоћ болесној деци новац не може да буде проблем.

"За једно дете цео месец скупља цела Србија, а један тајкун за 12 милиона реши то за једно поподне... ту нешто не финкционише. Ако ми хоћемо да помогнемо овој деци, ми морамо да променимо себе, да се сви много више ангажујемо", указује Лончар.

На округлом столу још једном је поновљено да ће наредне недеље у Србију доћи стручњаци из Беча и Берлина и прегледати најугроженију децу. Међутим, како за сада ствари стоје, они за које се процени да морају на трансплантацију срца, мораће на лечење о свом трошку.