"СОС канал" добио спор против РРА и РАТЕЛА

Пресудом привредног суда у Београду одлучено је да РРА и РАТЕЛ исплате "СОС каналу" 650 милиона динара, због штете која је настала додељивањем неисправне фреквенције, односно додељивањем фреквенције која је припадала државној телевизији Румуније.

У пресуди Привредног суда у коју је агенција Бета имала увид, наведено је да је Друштву за медијску, издавачку и пропагандну делатност и маркетинг "СОС канал" додељена емисиона фревенција која је била неисправна од момента додељивања.

"Додељена фреквенција тужиоцу није омогућавала квалитетан пријем телевизијског сигнала на територији града Београда," стоји у пресуди која је изречена 2. јула ове године.

Истиче се и да тужени нису ни предузели радње да настала штета буде отклоњена.

Републичка радиодифузна агенција и Републичка агенција за електронске комуникације најавиле су жалбу се на пресуду.

"Ми ћемо се сигурно жалити на пресуду. Од почетка тог процеса ми смо тврдили да у том спору на треба да учествујемо. РРА није надлежна за издавање техничких дозвола, већ РАТЕЛ", рекао је за агенцију Бета Горан Караџић из Савета РРА.

Председник Управног одбора РАТЕЛ-а Јован Радуновић рекао је агенцији Бета да они још нису видели пресуду, али је такође најавио жалбу.

"Пресуда Привредног суда није ни коначна, а ни извршна. РАТЕЛ ће се жалити и очекујемо позитивну одлуку Вишег суда", рекао је Јовановић.

Власник СОС канала Драгиша Ковачевић рекао је да је проблем могао да се реши два дана по добијању фреквенције.

"Тада смо се обратили РАТЕЛ-у и РРА, међутим они нису имали разумевања, иако смо од ратела 2007. добили писмо да фреквенција није исправна, да су контактирали румунску страну и да ће тај проблем бити решен", каже Ковачевић.

Шестогодишњи спор око лошег квалитета фреквенције није успео да реши ни министар трговине и телекомуникација, који је посредовао у разговорима. Било је предлога и да се вансудски поравнају.

Заштитник грађана Саша Јанковић каже да се СОС обратио њему и предлагао да се ван суда дође до договора, који би финансијски износио много мање него што је тужбени захтев.

"Ја сам, с обзиром на то да закон дозвољава заштитнику грађана и да посредује, предложио РАТЕЛУ да вансудски покуша да нађе заједнички језик, међутим, РАТЕЛ је био уверен да је у праву", каже Јанковић.

Овако би, ако пресуда постане правоснажна, две агенције морале да плате по 335 милиона динара, што је, на пример, годишњи буџет РРА.

У пресуди се Привредни суд прогласио ненадлежним и одлучио да одбаци захтев "СОС канала" за додељивање исправне фреквенције од друготуженог РРА.

СОС канал је поднео тужбу против РРА и РАТЕЛ-а у фебруару 2008. године, због фрквенције за коју је конкурисао још 2006. године.