Да ли је потребна заштита и од обезбеђења

Од почетка године више од 40 инцидената догодило се у кафићима и клубовима у Србији. Три особе страдале су у проводу. Недавни случај убиства младића испред сплава "Саунд" поново је отворио тему одговорности и надлежности приватног обезбеђења.

Поставља се питање ко су људи који обезбеђују кафиће, клубове, појединце и да ли је потребна заштита од њих.

Социолог из Београдског центра за безбедносну политику Марко Милошевић рекао је да не постоје прописи у овом тренутку који одређују у ком случају обезбеђење може да употреби силу, или оружје.

Према његовим речима, у систему Србије употреба силе је регулисана за припаднике војске, комуналне полициjе и припаднике полиције, а приватно обезбеђење нема никакво веће овлашћење од било ког другог грађана.

"Постоје закони који само делимично дотичу ту област, али закони који дефинишу рад приватног обезбеђења не постоје. Међутим, очекује се да Скупштина изгласа закон који ће то уредити", истакао је Милошевић, гостујући у дневнику РТС-а.

На питање да ли ће закон који је у процедури успети да уведе ред у ту област, Милошевић је рекао да треба раздвојити закон и праксу.

"Оно што је постављено у Предлогу тог закона требало би да регулише област и да реши питање лиценцирања ко све може да обезбеђује, укључујући и фирме и индивидуе које треба да раде тај посао, као и ко ће радити њихов надзор. Међутим, пракса је другачија. Закон не предвиђа финансијска средства за то, а питање је који су капацитети МУП-а да надгледају ту област", навео је Милошевић.

Социолог каже да "треба раздвојити жито од кукоља".

"Постоје регистроване фирме које раде у обезбеђењу банака, школа, чак и државних установа, а постоје и појединци који склапају најчешће уговоре са кафићима и клубовима, и ту имамо појаву и криминалаца и припадника навијачких група", каже Милошевић.

Закон који је у процедури, како је рекао, предвиђа да би се неко бавио обезбеђењем мора да има одређене квалификације, да та особа није кривично гоњена и да против ње није у току никакав поступак, што за сада не постоји.

Милошевић је рекао да закон не дефинише забрану рада полицајцима, али то дефинише закон о полицији.

Други проблем је ко све може да буде власник фирми у Србији, како је рекао, када то пренесемо на приватно обезбеђење, то значи да је је одговорност на менаџеру, или сама фирма, а нигде се не помиње ко је власник фирме.

Милошевић додаје да би то требало да регулише Закон о деловању привредних субјеката.

"До сада смо имали две веома критичне фирме "Полито" и "Тотал секјурити", једна у Власништву Дарка Шарића, а друга у власништву Лазе Бомбаша, који је рекетирао пола Ваљева", каже Милошевић истичући да су то проблеми који ће зависити од тога како ће се закон примењевати.