Факултети у међународној научној утакмици

Укупна средства за науку, заједно са кредитом, за ову годину процењена су на само 0,41 одсто бруто домаћег производа. Поређења ради, просек Европске уније је око три одсто. Упркос беспарици, добра је сарадња нашег универзитета с колегама у иностранству.

Недавно су представници Универзитета у Београду боравили у Јапану, где су утврђени неки дугогодишњи програми нашег универзитета са Ито и Токио фондацијом и Унверзитетом Мејђи - то су подршке младим истраживачима и лидерима, и учење језика.

Такође, на Универзитету подсећају и на успешну сарадњу са италијанским установама. Проректор Универзитета у Београду Иванка Поповић истиче да је Италија један од кључних пословних партнера у Србији.

"Подршка се углавном координише кроз асоцијацију италијанских и српских научника и истраживача којима су покровитељи италијанска амбасада и Унверзитет у Београду, јер не треба сметнути са ума да Италија сада један од кључних пословних партнера у Србији", рекла је Поповићева.

Међународна сарадња Филолошког факултета остварује се и на иницијативу Универзитета и самих професора.

Декан Филолошког факултета у Београду Александра Вранеш каже да постоји сарадња са Харвардом у Универзитетом Ломаносов.

"Отварамо врло богату, тј. на неки начин само продубљујемо лепу сарадњу коју имамо са Универзитетом Харвард и Универзитетом Ломоносов, а уопште наши наставници и наши студенти су и амбасадори наше земље у иностранству на свим међународним конференцијама на којима учествују", рекла је Вранеш.

Са уласком у циклус Корајзон 2020, долазе нове обавезе и за факултете и за државу. Имамо домаће пројекте које финансира ресорно министарство. На тим истраживањима ради 5.000 истраживача који су сада на докторским студијама, што је важно за регионални развој.

Декан Електротехничког факултета у Београду Бранко Ковачевић каже да се велики новац издваја како би истраживачи могли да изађу на светско тржиште, чак око 50 милиона евра и додаје да је пролазност на тим међународним пројектима врло мала.

"Кад погледамо искуство Фрејмворка 7, где смо учествовали од 2007. године до данас, пролазност се ту мери реда величине 10 одсто. Отприлике свега седам и по одсто наших истраживача од тих 12.000 је партиципирало на тим пројектима", рекао је Ковачевић.

Сада се поставља питање: Пошто немамо новца, како то сиромаштво поделити, а да се не окрњи домаћи развој и да се истовремено игра међународна научна утакмица, ма колико она тешка била.