Командант Жандармерије, избор без политике

Још се не зна када ће Жандармерија добити новог команданта. Стручњаци су сагласни да избор првог човека такве јединице не сме да буде политизован. Због послова и броја људи којима Жандармерија располаже, избор команданта је осетљиво безбедносно питање.

Жандармерија је најбројнија полицијска јединица. За себе воле да кажу да не бирају задатке већ да задаци бирају њих. Више од три хиљаде жандара распоређено је у команди, новосадском, београдском, нишком и краљевачком одреду.

Своје припаднике бирају из редова полиције. Случај у Јагодини показао је да и детаљни психофизички тестови и безбедносне провере кандидата за ту јединицу могу да затаје.

Марко Милошевић из Београдског центра за безбедносну политику рекао је да ћемо увек наћи натписе у новинама о различитим полицајцима па и жандарима који су учествовали у неким криминалним активностима и онда то има некако тенденцију да се пребаци на имиџ целе јединице.

"Онда се ту губи легитимитет и то је оно што је лоше", навео је Милошевић.

Само неки од задатака Жандармерије је обезбеђивање административне линије са Косовом, борба против тероризма и организованог криминала, брига о јавном реду и миру, сузбијање побуна у затворима, обезбеђивање дипломатско конзуларних представништава и помоћ у ванредним ситуацијама.

Аналитичари кажу да је с обзиром на те задатке и обученост жандара битно ко ће предводити такву јединицу.

Војни аналитичар Александар Радић рекао је да је командант Жандармерије човек који се налази на челу јединице упоредиве са бригадом у војној терминологији и треба респектовати да он заправо има најјачи потенцијал за унутрашњу употребу у земљи Србији.

"Због тога избор команданта Жандармерије је остељиво политичко и безбедносно питање, јер мало ко као командант Жандармерије има потенцијала да вам створи проблем да буде не дај боже инструментализован", навео је Радић.

У оквиру Министарства унутрашњих послова постоје и Специјална антитерористичка јединица и Против терористичка јединица. Имају, према неким проценама, по 250 припадника.

Радић каже да су САЈ и ПТЈ усмерене пре свега на решавање безбедносних проблема који је уско локализован, док је Жандармерија оспособљена за интервенциије у озбиљним ситуацијама масовног угрожавња поретка државе Србије.

Жандармерија, САЈ и ПТЈ су у оквиру Дирекције полиције. Њихове команданте поставља и разрешава министар унутрашњих послова на предлог директора полиције. Те јединице ангажују се само уз одобрење министра.

Милошевић сматра да је Жандармерија јесте једна способна јединица и са правом контролом она заиста може да врши своје задатке који су у законском захвату. Како је рекао, требало би то да постоји у Србији, није на одмет, али је проблем политизације те приче.

Жандармерија је формирана пре 12 година у оквиру МУП-а. До сада је имала три команданта. Сличне јединице постоје и у свету, међутим, због њихове организације, броја припадника, задатака и наоружања, често су у надлежности Министарстава одбране.