Сваки други комшија "дошљак"

Сваки други становник Србије станује у насељу у којем је рођен, резултати су пописа становништва. Већина оних који су напустили родно место кренула је ка три највећа града у Србији. У последњих 20 година, готово 700.000 људи рођених у републикама бивше Југославије сада су становници Србије.

Рођени Београђанин, Нишлија или Новосађанин за комшију мора имати некога ко је дошао из другог места, показују подаци пописа из 2011. године. Сваки други становник та три града, није у њима рођен. Већина је кренула за дипломом или послом.

У Београду од 1,6 милиона становника, 860.000 је досељено, у Новом Саду 200 од 340 хиљада, а у Нишу је половина од 260.000 становника дошла из неког другог места.

Тако је и Биљана Вучићевић из Горњег Милановца, преко Лазаревца, са породицом стигла у престоницу, због посла и школовања детета.

"Већ смо дуго ту и навикли смо се и на велики град и на могућности које пружа и у скорој и даљој перспективи мислим да не планирамо да се враћамо у средину из које смо дошли", објашњава Биљана.

Према подацима пописа најпожељнији део Београда је Гроцка, а Новог Сада Петроварадин, са готово 80 одсто дошљака. Једнако пожељни у Војводини су и Сремски Карловци. Највише оних који живе у родном месту има у Шумадији и Западној Србији.

Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику каже да је запажено кретање становништва ка великим центрима, Београду, Новом Саду и Нишу из мањих општина и мањих насеља.

"То је проблем који је присутан на целој територији Републике Србије, празнимо села, мања насеља, мање општинe, a миграције су ка већим градовима што свакако има последице, а тренд ће се наставити у будућности. Последице су првенствено због директног утицаја на смањење броја становника", истиче Гордана Бјелобрк.

Демографи објашњавају да је потрага за послом главни мотив, али и уверење да је живот у граду бољи.

"Највећи број тих људи не би напуштао места свог становања. Просто, у питању је преживљавање и то је нешто што је постало опште место када су миграције у Србији и генерално демографска кретања у питању", објашњава демограф Владимир Никитовић и додаје да се људи крећу за бољим животом, али да се често испостави да не успеју да остваре оно што су хтели.

Осим потраге за послом, структуру становништва у последњих 20 година променила су и историјска превирања. У Босни и Херцеговини рођено је око 300.000 садашњих становника Србије, у Хрватској око 40 хиљада мање. Из Црне Горе стигло је око 70.000 људи, а из Македоније око 40.000.