Читај ми!

Штрајкачи глађу најавили крајње мере

Радници крушевачке "Жупе", који од четвртка штрајкују глађу, најавили да ће вечерас затворити фабричку капију, престати да пију воду и одбити лекарску помоћ.

Група од 27 радника хемијске индустрије "Жупа" који од четвртка штрајкују глађу, најавила је да ће вечерас затворити фабричку капију, престати да пије воду и одбити лекарску помоћ.

Како наводе, спремни су да умру, јер немају избора, а захтевају исплату дела заосталих плата и решавање статуса ХИ "Жупа".

"Уколико наши захтеви не буду испуњени, вечерас ћемо затворити фабричку капију и никоме нећемо дати ни да уђе, ни да изађе. Истовремено ћемо престати да пијемо воду и нећемо допустити да нам се указује помоћ" рекао је један од штрајкача, Јовић Далибор (35), отац троје деце и једини који ради у породици.

Шеф обезбеђења Никола Ристић, који гладује иако је дијабетичар, најавио је да од данас неће узимати ни лекове, иако је имао прединфарктно стање. Каже да "нема други излаз".

Златко Илић, радник Фабрике калијумове хемије, прети да ће сутра себи отсећи два прста, а потом пресећи вене, уколико се захтеви штрајкача не испуне.

Радници који штрајкују глађу припадају службама које морају да раде чак и када у фабрици нема никакве производње. Кажу да су само они годинама непрестано долазили на посао, а фирма им дугује 24 плате.

Они сада траже државну субвенцију од 30 милиона динара, односно исплату по пет минималних зарада, социјални програм за све који би желели да напусте то предузеће, траже да се профитабилни делови фабрике одвоје и постану државни, да се убрза приватизација.

Генерална директорка Снежана Стојковић, која је данас покушавала да одговори Илића од намере да себи одсече прсте, рекла је новинарима да од државне Агенције за приватизацију и Владе нема информација да ли ће фабрици бити одобрено 30 милиона динара, колико је тражило и пословодство.

Поновила је да је у петак понудила да се око 2,5 милиона, колико је фабрика имала на рачуну, исплати тако што би 170 радно ангажованих добило по 10.000, а осталих 165 који су на плаћеном одсуству, по 5.000 динара, али штрајкачи то нису прихватили.

Потврдила је и да јој је градоначленик Братислав Гашић предложио да поднесе оставку, те да ће о томе одлучити до сутра, додавши да, уколико држава "Жупи" не одобри средства, она нема другу могућност да испуни захтеве штрајкача.

Градоначелник Крушевца Братислав Гашић рекао је новинарима да је са пословодством разговарао о томе да се штрајакчима данас исплати део новца, уз напомену да би запослени у многим предузећима могли да крену истим путем.

Приватизација крушевачке "Жупе" почела је 2002. године, продата је 2003. године, а после две године је раскинут уговор са тадашњим власником, фирмом "Вектра М", и предузеће је у већинском власништву државе.

У процесу реструктурирања је од априла 2010. године.

Протекле деценије било је неколико неуспешних тендера и периода потпуног замирања производње.

После неколико социјалних програма од 1.400 радника, колико их је било пре почетка приватизације, у фабрици их је остало 335.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 04. март 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом