Како до "рецепта" за лечење у иностранству

Када се пре неколико месеци цела земља ујединила да помогне Тијани Огњановић да оде на трансплантацију срца у Америку, многи су рекли да мали пацијенти не смеју да буду препуштени сами себи, односно доброј вољи и солидарности грађана.

Председник Скупштине Небојша Стефановић најавио је тада формирање радне групе која би припремила закон о лечењу деце у иностранству, а председник Одбора за здравље Душан Милисављевић дао је надлежним институцијама два месеца, да осмисле предлоге за решење проблема. Тај рок истиче у понедељак.

На основу постојећег правилника држава није могла да помогне ни Тијани Огњановић, која чека трансплантацију срца у Хјустону, а не може да помогне ни Анити Балаж, која мора и на трансплантацију срца, али и на пресађивање плућа, а за чију је породицу милион евра, а можда и више, недостижно.

Председник скупштинског Одбора за здравље Душан Милисављевић сматра да је неопустиво да деца и њихови родитељи који су суочени са смртном дијагнозом своје деце моле и просе за неки динар на улици и да, како каже, буквално износе своју децу да би уверили грађане да су деца болесна.

Два месеца су прошла, а о предлозима и могућностима разговараће се у уторак на седници скупштинског Одбора за здравље.

Из надлежног министарства поручују да је најважније да Србија ускоро постане чланица Еуротранспланта, а из Републичког фонда за здравствено осигурање да су спремни за измену Правилника о упућивању деце у иностранство.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић каже да држава мора системски радити на питањима трансплантације.

"То значи да морамо стварати услове да будемо атрактивни за Евротрансплант и за друге светске асоцијације, јер једна земља, и да је много већа, не може сама да решава такве проблеме", истиче министарка здравља.

Председник Стручног тима РФЗО за унапређење трансплантације проф. др Душан Шћепановић каже да држава мора да каже колико има новца, ко ће да има приоритет, која ће болест да има приоритет.

"Ја сам дао предлог које ће то дијагнозе да буду и дао сам нека нова решења, јер до сада су у комисијама седели људи који су се декларисали против трансплантације" истиче Шћепановић.

Представници родитељских удружења нису велики оптимисти, али подсећају да у пракси ипак има добрих примера - од дугогодшиње сарадње са иностраним клиникама, коју су иницирали лекари, до примера одвајање средстава од прихода у играма на срећу.

Ирина Бан из Удружења родитеља деце оболеле од малигних болести Звончица каже да једноставно не постоји систем који препознаје ту врсту пацијената, код којих не постоје ни постојеће шифре, не постоји ни адекватна дијагностика.

"Фонд не плаћа дијагностику у иностранству за велики број пацијената и то се препушта пацијентима и породицама, а онда и даље лечење", објашњава Бан.

"Ми и даље имамо проблеме сваки пут када треба да се набави нова доза терапије, чекамо да се из буџета пребаци новац Фонду како би они уопште почели процес набавке. Уз мало координације и жеље и могло би више деце да се збрине", каже Давор Дубока из Удружења родитеља деце са ретким болестима - НОРБС.

Колико хуманитарних акција се у овом тренутку води није познато, а много је оних који никада ни не не потраже подршку медија. Нажалост не зна се ни колико је оних који нису добили трку са временом, а можда није морало да буде тако.