субота, 13.07.2013, 19:30 -> 22:54
štampajНова техника за спас срца
Светски познати кардиолог Гералд Вернер, примењујући нову технику, у Клиничком центру Србије помогао пацијентима који имају тешко хронично зачепљење артерије. Нова метода има многе предности у односу на хируршку, сматрају стручњаци.
У Београду је један од најчувенијих светских интервентних кардиолога, директор Клинике за кардиологију у Немачкој проф. др Гералд Вернер. Он је у Клиничком центру Србије, новом техником, помогао пацијентима који имају тешко хронично зачепљење артерије.
Четрдесет дана пошто му је, први пут у Србији, уграђено вештачко срце и седам дана од када је из болнице отпуштен, Милош Гајић је дошао у Клинички центар Србије у тренутку када је немачки стручњак припремао пацијенте за катетеризацију.
Стигао је на редовну контролу, а стручни тим је проценио да се добро опоравља.
Милош Гајић каже да сада може да шета без проблема и замарања и да нема гушења.
Пумпа се налази на срцу, преузима крв и пумпа је по телу, уз минималан рад самог срца, објашњава Гајић начин рада вештачког органа.
Годишње у Београду више од 2.500 људи доживи инфаркт миокарда, пет пута више него на пример пре двадесет година.
Због тога и не чуди што је амфитеатар Поликлинике Клиничког центра био скоро пун, а интервентни кардиолози из целе Србије желели уживо да виде пренос интервенција и како тешко стање оболелога решава један од најбољих светских кардиолога.
Професор Гералд Вернер извршио је интервенцију код жене која има око 50 година и чија је коронарна артерија запушена месецима, а можда и годинама. Примењена је специјална техника отварања тог крвног суда, напомиње Вернер.
Директор Клинике за кардиологију КЦС-а доцент др Арсен Ристић наводи да је, према професору Вернеру, проценат успешности ових интервенција до пре три-четири године био 50 до 60 одсто, сада је 90 одсто.
Владо Чучковић из Београда је један од првих пацијената који је био на програму. Има 47 година, а недавно му је рађена катетеризација.
Каже да је највероватније имао благи срчани удар у теретани и да је осећао велики замор, тежак бол у прсима и губљење ваздуха при физичким активностима и сваком тежем облику рада.
Директор Клиничког центра Србије проф. др Миљко Ристић напомиње да се ова болест до скоро решавала хируршким путем, што је, како каже, компликованије, озбиљније и скупље.
"Његов долазак је нова епоха у кардиологији Клиничког центра Србије", истиче директор ове установе.
Гост из Немачке се упознао и са радом српских кардиохирурга.
Миљко Ристић је најавио да у КЦС-у за месец дана више неће бити листе чекања за кардиохирурше интервенције, а да ће после прве уградње вештачког срца у Србији ускоро бити урађена и прва трансплантација срца.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар