Дискриминација на путу до посла

Готово петина грађана у Србији има између 50 и 65 година, а пракса показује да уколико неко у тим годинама остане без посла, тешко налази нови. И док невладин сектор, али и надлежни државни органи упозоравају на дискриминацију старијих радника и самохраних родитеља приликом запошљавања, с друге стране, послодавци се жале да управо те категорије запослених најчешће изостају са посла и отежавају организацију рада у мањим фирмама.

Ивана Станојевић је стоматолог без посла и мајка једногодишњег детета. У категорију незапослених уписала се када је затруднела. Чим је са послодавцем поделила срећну вест, одбио је да јој продужи једногодишњи уговор.

"Послодавац је стално инсистирао на томе ко ће чувати дете. Чини ми се да је то био једини разлог зашто нисам добила тај посао", каже Ивана.

Економиста Бисерка Милосављевић каже да, иако је ишла на курсеве усавршавања, није успела да нађе стално радно место.

"У међувремену сам завршила курс за оператера за рачунаре и писала молбе свуда. То је трајало 10 година. Могла сам да се запослим једино негде за мали лични доходак без социјалног, без пензионог, без ичега", каже Милосављевићева.

Ивана и Бисерка у животној су доби у којој, тврде послодавци, запослени најчешће одсуствују са посла, чак 25 дана годишње мимо одмора.

Више од трећине директора (37одсто), према истраживању Уније послодаваца Србије, сматра да мање времена на радном месту проводе старији од 50 година, а сваки трећи изостаје због одласка код лекара.

Други чест разлог за одсуство са посла је болест детета, наводи га чак 35 одсто запослених.

Ипак, уврежено мишљење да због родитељских обавеза код куће чешће остају жене, демантују у удружењу предузетница.

Предузетница Гордана Ђурђевић каже да су злоупотребе боловања чешће код мушкараца.

"Ако се изузме трудничко и породиљско боловање мушкарци чешће изостају. Осим тога, приметили смо и да су злоупотребе боловања чешће код мушкараца него код жена, мислим на ситуације када се боловање користи за рад у конкурентским фирмама", каже Ђурђевићева.

Власници мањих фирми објашњавају да није исто када неко изостане у компанији са пет стотина запослених и када се то деси у предузећу где ради пет или десет радника. У таквој фирми, кажу, изостанак једног значи да је тог дана радило десет или двадесет одсто мање људи и то је тешко надокнадити.

Предузетник Андреја Бркић каже да систем треба да се прилагоди послодавцима.

"Наш је предлог да се систем мало прилагоди послодавцима, тако што ће у поподневним сатима моћи да се решавају неки проблеми, приликом уписа у школе, обданишта, због прегледа", објашњава Бркић.

Старији радници нуде богато искуство, док су млади родитељи мотивисани да зарађују и напредују. Власници малих и средњих предузећа кажу да су свесни тога, али у пракси предност дају онима који ће посао ставити испред приватних обавеза.

И једни и други решење очекују од државе, која спрема нови закон о раду.