Много вуковаца, мало знања?

Ове године, сваки десети основац у Србији има Вукову диплому, показују подаци Синдиката образовања. Међутим, то не значи да имамо изванредну генерацију ђака, већ да постоји проблем у вредновању знања, сматрају стручњаци, па се поставља питање колико вреди петица у Србији.

Пре тридесет година, у Основној школи "21. октобар" у Крагујевцу било је два одсто вуковаца. Данас их је десет пута више.

Правила су јасна - носилац дипломе мора имати све петице и одговарајући успех на такмичењима. Ипак, у пракси је често другачије.

Директор школе "21. Октобар" Зоран Ранитовић указује да постоје предмети из којих нема такмичења, као што су ликовно и музичко, па онда, како објашњава, наставничко веће може да додели посебну диплому ученику чиме он аутоматски постаје вуковац.

Скратила се и петостепена скала за оцењивање. Тако сад у школама највише има врло добрих, одличних и добрих. Довољних готово да нема, као ни понављача, показују подаци Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Педагог из ове институције Јасмина Ђелић оцењује да се, гледано у целини, не може много веровати оценама које се дају у систему образовања и васпитања.

Ђелић примећује да су и просветним радницима и родитељима оцене веома важне, због чега, како истиче, наставници трпе велики притисак при закључивању оцена.

"Међутим, као да се све чешће заборавља да та оцена треба да буде покриће за одређено знање", истиче Ђелић.

Да нешто није у реду са вредновањем знања, можда одсликавају и овогодишњи тестови мале матуре. Иако су поништени, решења показују да има и вуковаца који не би могли да се поносе учинком на тесту.

Вера Радовић са "Учитељскког факултета " из Београда каже да школе воле да "производе" вуковце, јер сматрају да тиме побољшавају свој имиџ.

То је школама, како каже, важно због све мањег броја деце и претње да неће уписати довољан број првака.

Лажно вредновање учења не помаже никоме, упозоравају стручњаци, јер многи вуковци у средњој школи постану просечни ученици.