СКГО: Све мање пара за путеве

Стална конференција градова и општина позива Владу Србије да се нађе решење за одржавање путне инфраструктуре јер лоши путеви значе мање инвестиција, мању привредну активност, мање посла и лошији живот.

СКГО је у више наврата скретао пажњу да су неке од накнада за одржавање путева неправедно сврстане у групу "парафискалних намета".

Међу овим накнадама су и таксе за регистрацију моторних возила које локалне самоуправе наменски користе за одржавање локалних путева на својој територији, наводи СКГО.

Истакнуто је да је до смањивања ових такси ипак дошло прошле године, па су тако приходи за одржавање путева у неким општинам умањени толико да сада износе једва трећину потребног новца за одржавање путне инфраструктуре.

Наредни проблем са путевима појавио се када су поред обавезе одржавања локалних путева, градови и општине постали дужни да одржавају и регионалне путеве. За 6.000 километара регионалних путева који се сада налазе у надлежности локалних самоуправа, било је предвиђено 500.000 динара по километру пута, истиче СКГО.

Како се  наводи, и поред обећања које су председници општина и градоначелници добили у директним разговорима са Министарством финансија и привреде да ће се у буџету Републике у 2013. години обезбедити посебна средства за одржавање регионалних путева, последњим ребалансом буџета јасно је да од овог обећања нема ништа.

Недавно усвојен ребаланс буџета потврђује да је за одржавање ових путева предвиђено много мање пара, и то за више од 1.5 милијарди динара.

СКГО истиче да је саобраћајна инфраструктура једна од основних претпоставки успешног развоја једне земље, а да су коловози у Србији највећим делом су изграђени у периоду од 1962. до 1985. године.

У наше путеве је и до сада недовољно улагано, а ово додатно смањење пара за њихово даље одржавање и реконструкцију отвара питање постојања путне мреже у Србији уопште, а посебно у малим и пограничним срединама које су и онако прилично сиромашне, наводи СКГО.

Градови и општине поново траже да им се омогући да имају приходе као и раније, којима су могли да финансирају одржавање путева. Тиме се омогућује и да путари не остану потпуно без посла а фирме у којима раде не оду у стечај.