"Избрисани" имају право на одштету

Представници Иницијативе РЕКОМ позвали у Београду све "избрисане" становнике Словеније којима је та земља после осамостаљења одузела право сталног боравка, да, на основу пресуде Европског суда за људска права, до 24. јула поднесу захтев словеначким властима за враћање тог права, и тиме испуне услов за покретање одштетних захтева.

Представница РЕКОМ-а и оснивач Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић рекла је на конференцији за новинаре да у Србији, према проценама, живи око 2.000 "избрисаних". Она их је позвала да никако не одустају од својих права, већ да искористе прилику и поврате лично и грађанско достојанство, које им је одузето.

Кандић и други учесници конференције упозорили су да је 24. јул последњи дан рока у којем "избрисани" могу да захтевају да им се омогући стални боравак у Словенији, и тиме покажу правни интерес за враћање незаконито одузетог права.

Европски суд за људска права у Стразбуру је прошле године одлучио да "избрисана лица" - и она која живе и она која више не живе у Словенији - имају право да од те земље затраже и добију одштету за неправде које су им нанете.

Међутим, како је указано на конференцији у Београду, одштету на основу пресуде суда у Стразбуру могуће је остварити само ако су у самој Словенији исцрпљена сва делотворна правна средства - она из закона о "избрисаним" лицима који престаје да важи 24. јула.

"Сви који су изгубили право на пребивалиште у Словенији и дигли руке треба да знају да постоји јака подршка тамошњих судова и цивилног друштва да се то реши. Ове две-три недеље треба посветити да свако буде обавештен (о року) и да нико не буде заборављен, како би се покренули поступци", рекла је Наташа Кандић.

Према њеним речима, постоји и јака регионална подршка да се свим "избрисанима", којих је више од 26.000, врати статус који су почетком деведесетих изгубили искључиво због своје националне припадности.

Нематеријална одштета од 20.000 евра

Извршни директор словеначке организације "Сивик линк" и представник РЕКОМ-а Игор Мекина рекао је да су "избрисани", брисањем из регистра сталног боравишта 26. фебруара 1992. године, остали без докумената, изгубили су право на рад, социјалну помоћ и заштиту, прошавши "горе него избеглице које су имале бар неки правни статус".

Мекина је рекао да су "избрисани" прешли дуг пут до прошлогодишње пресуде у Стразбуру, али је указао да се они сада суочавају са кратким роковима у словеначком "врло компликованом закону" познатом по скраћеници ЗУСДД, који је донет 2010. године и важи ограничено.

"Ко не уложи молбу (до 24. јула), највероватније неће моћи да добије стално боравиште", рекао је Мекина и указао да би "избрисани" могли остварити нематеријалну штету од око 20.000 евра, док о материјалној штети суд у Стразбуру "још није рекао коначну реч".

Мекина је такође оценио да држава Словенија "највероватније има циљ да одштету смањи" и указао да њена амбасада у Београду информишезаинтересоване о поступку путем обавештења на словеначком језику које има само једну куцану страну и не садржи све релевантне податке за потпуно разумевање проблематике и остваривање права.

Он је указао да у обавештењу фали "важан пасус из (словеначког) закона" који се односи на децу "избрисаних" и њихово право да наследе право на одштету, као и да је изостало прецизирање да право сталног боравка могу да остваре и лица која су напустила Словенију зато што су избрисана, отишла на лечење или су прислино протерана.

"Људи испуњавају услове, а то не знају, јер је ово (обавештење) штуро и непотпуно", истакао је Мекина.

Према његовим речима, захтев се може предати не само полицијској станици места у којем је "избрисани" имао стални боравак, него и полицијској станици места у којем се жели стални боравак.

Александар Тодоровић, члан председништва Цивилне иницијативе избрисаних становника Словеније, позвао је "избрисане" да не страхују да ли ће до 24. јула прибавити све папире и да ли испуњавају услове, већ да свеједно поднесу пријаву а касније свој предмет допуњавају.

"Предајте апликацију, било какав папир, јер од тог тренутка се важи да сте у поступку. И онда допуњавајте", рекао је Тодоровић.

Према његовим речима, треба платити и таксу која је "висока" и износи 96 евра, али то вреди учинити.

Тодоровић је такође рекао да није обавезно одлазити у Словенију ради подношења захтева, већ је довољно послати захтев поштом.

Један од избрисаних, Миле Ћулибрк, оценио је да је држава Србија заборавила на проблем "избрисаних" и да није стала иза њих.

Игор Мекина је такође рекао да су друге државе "пасивне у вези са проблемом 'избрисаних'" и да је то међудржавни проблем, а не само проблем Словеније.