Хелсиншки одбор o људским правима

Србија је далеко од толерантног друштва које поштује различитост, а њену унутрашњу политику карактеришу популизам и изразити отпор европеизацији и модернизацији, без обзира на промењену реторику и споразум потписан са Приштином, оцењено је на представљању годишњег извештаја Хелсиншког одбора о стању људских права у Србији.

Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко навела је да је Србија "затворено друштво" и да су "последице радикалног национализма из деведесетих оставиле дубоке трагове на вредносне ставове друштва, који се мењају споро и уз велике опструкције".

Сумирајући извештај "Популизам: урушавање демократских вредности", написан на 630 страна, Бисерко је напоменула да се представљање извештаја поклапа са годишњицом рада владе и оценила да напредњаци и нова влада "немају одговоре на горућа економска и социјална питања".

"Прибегавање борби против корупције је у првим месецима добило подршку јавности. Међутим, очигледно је да нема снаге ни воље да се борба против корупције води у надлежним институцијама, укључујући тужилаштва", рекла је Бисерко.

Према мишљењу правне саветнице Хелсиншког одобра Јелене Мирков, стање људских права у Србији је "рефлексија стања државних институција, пре свега судства", а споро реформисање правосуђа најнепосредније се одразило на пораст корупције, али и на рад судских органа и њихово функционисање.

Посебно је велики проблем у поступку реформе то што држава није остварила никакве уштеде смањењем судова и судија него је чак од 2010. имала и додатне буџетске трошкове, рекла је Мирков, наводећи да Савет за борбу против корупције није успео да утврди трошкове нове судске мреже.

Пред Европским судом за људска права је више од 8.600 представки против Србије, што нашу земљу ставља на шесто место међу чланицама Савета Европе по броју представки, навела је Мирков.

Извршна директорка Хелсиншког одбора за људска права у Србији Изабела Кисић упозорила је на, како тврди, јачање говора мржње, који је "у тесној вези са инцидентима против мањина".

Она је пренела оцену из извештаја да поједини медији промовишу десничарске организације и "без ограда преносе говор мржње, антисемитизам, спинују афере и скандале".

Кисић је додала да је посебна пажња у извештају посвећена транспарентности власништва и токова новца у медијима, наводећи податак Савета за борбу против корупције да је од 30 медија које су анализирали у 2011. години, чак 18 имало нејасну власничку структуру.