Обележен 7. јули

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић предводио је данас централну државну церемонију поводом обележавања 72. годишњице избијања антифашистичког устанка у Србији у Другом светском рату.

Министар је положио венац Владе Србије у спомен-комплексу у Белој Цркви крај Крупња и обратио се присутним учесницима Народноослободилачке борбе, званичницима и грађанима.

Седми јул је пола века у Србији слављен као Дан устанка, да би одлуком Владе 2001. године тај државни празник био укинут.

Србија сада нема званичан празник којим обележава почетак борбе против фашистичког окупатора, иако су Срби једна од нација којима су нацисти и њихови сарадници у Другом светском рату нанели процентуално највеће жртве.

Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије је 4. јула 1941. у Београду донео одлуку о покретању оружаног отпора против окупатора, и тај дан је, такође до 2001. године, слављен као Дан борца.

Влада Зорана Ђинђића је одлуку о укидању два празника донела због неслагања поклоника партизанског и равногорског покрета о томе ко је први покренуо антифашистичцки устанак у Србији.

Симпатизери четничког покрета тврде да је командант Југословенске војске у отаџбини генерал Драгољуб Михаиловић устанак покренуо 13. маја на Равној Гори.

До данас није пронађен догађај који би био универзално прихваћен као дан устанка, а поједини историчари сматрају да би најприкладнији повод био ослобађање Горњег Милановца, 28. септембра 1941. године, у којем су заједнички учествовали партизани и четници.

У социјалистичкој Југославији 7. јул је прослављан у знак сећања на прву оружану акцију Рађевско-азбуковачке партизанске чете, чији је комесар Жикица Јовановић Шпанац са сарадницима на сеоском вашару у Белој Цркви позвао народ на устанак и убио двојицу жандарма који су покушали да га ухапсе.