Предности и недостаци стратегије о корупцији

"Транспарентност Србија" сматра да нова Национална стратегија за борбу против корупције за период од 2013. до 2018. године "коректно увиђа" неке од проблема корупције и нуди решења за њих, али и да има недостатака које треба исправити Акционим планом.

"Нарочито је значајно то што се предвиђа контрола корупционих ризика у новим прописима, побољшање норми о сукобу интереса и финансирању политичких странака", саопштила је та невладина организација.

"Транспарентност Србија" наводи и да је нарочито значајно што се том стратегијом омогућава "већа јавност процеса доношења одлука, заштита узбуњивача, боља организација полиције, механизам за праћење препорука независних антикорупцијских органа и снажнији надзор".

"Стратегија има и велики број изузетно крупних недостатака", наводи се у саопштењу и додаје да би ти недостаци требало да буду уклоњени кроз Акциони план за спровођење стратегије.

Та невладина организација у недостатке убраја то што "Стратегија не предвиђа дефинисање положаја и овлашћења појединих институција у борби против корупције, односно питање дужности и овлашћења Владиног координатора за борбу против корупције које тренутно није урађено".

У недостатке спада и то што "Стратегија не садржи процену финансијских средстава која ће бити потребна за реализацију", наводи се у саопштењу у коме је, према мишљењу те невладине органзације указано на двадесетак недостатака у том документу.

Наводи и да је недостатак то што "Стратегија не предвиђа механизме за повећање броја пријављених случајева корупције кроз ослобађање од одговорности учесника који пријави кривично дело пре него што се за њега сазна".

"Из нацрта Стратегије су избачене активности које је требало да обезбеде заштиту од неких облика политички мотивисаног арбитрарног располагања јавним средствима", указује се у саопштењу.

Додаје се и да "Стратегија не разматра свеобухватно проблем политичког утицаја на постављења и разрешења руководилаца у свим деловима јавног сектора, већ само партикуларно - јавна предузећа, образовне институције".

Указује се и да се "у Стратегији не помињу ни унакрсне провере прихода и имовине ни недавно најављени Закон о испитивању порекла имовине" до "у делу о здравству, Стратегија не помиње потребу за прецизним дефинисањем права пацијената".

Посланици републичког парламента усвојили су 1. јула Националну стратегију за борбу против корупције за период од 2013. до 2018. године.

Стратегија за борбу против корупције требало би да омогући стратешко планирање и стварање ефикасног антикорупционог система у Србији у наредних пет година.

Најважније новине које доноси Стратегија односе се на политичке странке, чије би финансирање убудуће требало да контролише Државна ревизорска институција.

Планирано је да Министарство правде и државне управе на свака три месеца анализирају спровођење Стратегије и Акционог плана за борбу против корупције.