Уставни суд о националним саветима

Пред Уставним судом Србије одржана је јавна расправа о оцени уставности 14 одредаба Закона о Националним саветима националних мањина који, између осталог, дефинише надлежности тих Савета и њихов однос према републичким, покрајинским и локалним органима.

Поједини иницијатори оцене уставности истакли су да поједине одредбе Закона о националним саветима ускраћују национална права припадника националних мањина, док други сматрају да законска решења нарушавају уставна начела.

Према речима председника Хрватско-буњевачко-шокачке странке Блашка Темуновића овим законом припаднику националне мањине ускраћено је право да бира и да буде биран за члана Националног савета националне мањине ако се није уписао у посебан бирачки списак, истакавши да свако условљавање значи да остваривање уставних права није слободно, јер је припадник мањине дужан да се изјасни о својој припадности.

"Национални савети овим законом ускраћени су за национална права и отежан им је пут за политичко и друштвено деловање. Држава би требало да буде изнад свега и да не приморава припаднике националних мањина да пред општинским органима доказују да су припадници мањине", рекао је Темуновић.

Када је реч о одредбама које уређују надлежности националних савета у области обавештавања и одредбе о преносу оснивачких права, иницијатори оцене о уставности сматрају да национални савет није државни орган, нити орган политичко-територијалне децентрализације и да зато не може имати надлежност, већ само може обављати поједина јавна овлашћења у складу са законом.

Иницијатор је указао да је неуставна законска норма према којој Република, Аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као оснивачи јавних предузећа и установа у области јавног информисања које врше информисање на језику националне мањине, могу, у споразуму са националним саветом, да на њега у целини или делимично пренети оснивачка права на том јавном предузећу или установи.

Према речима Ђорђа Вукадиновића из Нове српске политичке мисли, законска решења о националним саветима превазилазе оквире самоуправе и нарушавају начела Устава.

Објаснио је да национални савети националних мањина, како је то дефинисано законом, нарушавају заснованост Србије на владавини права у условима грађанске демократије, јер тим телима "који представљају етносе, а не грађане", преноси широка и недовољно спецификована овлашћења.

Право савета на оснивање медија

Пред Уставним судом такође су оспораване одредбе Закона којим се уређује право националних савета да оснивају установе и привредна друштва за обављање новинско-издавачке и радио-телевизијске делатности, као и могућност преноса оснивачких права на национални савет.

Представник Асоцијације независних електронских медија адвокат Слободан Кремењак сматра да се цитираним одредбама нарушава јединство правног поретка у Србији и зато што се одредбама системских закона у овој области држава определила за дуални медијски систем, односно јавни сервис и комерцијалне медије.

Како је објаснио, постоји забринутост да се овим Законом креира и трећи модел медија који нису ни јавни сервис нити комерцијални медији, чиме се нарушава јединство правног поретка, јер су грађани који прате програм тих медија у подређеном положају пошто су такви медији лишени системских механизама заштите уређивачке политике.

"Овде се ради о малим тржиштима на којем је тешко опстати без подршке државе", указао је Кремењак.

Преме речима Снежане Печенчић из Министарства за културу и информисање, поједине одредбе Закона о Националним саветима националних мањина задиру у област Закона о радиодифузији и Закона о јавном информисању.

"Оне могу довести до ремећења независности рада јавних сервиса уколико би национални савети непосредно имали могућност да утичу на програмску структуру јавног сервиса", сматра Печенчић.

Варади: Културна аутономија доприноси јединству друштва

Академик Тибор Варади мишљења је да је Закон о Националним саветима националних мањина допринео комплекснијем уважавању и перцепцији грађанских вредности у Србији и истакао да културна аутономија не значи територијалну аутономију, већ да доприноси јединству у друштву.

"Овај закон се примењује више од три године и сви проблеми су се решавали унутар правног система Србије и није било потребе за обраћањем (суду за људска права у) Стразбуру", рекао је Варади.

Додао је да је уставна обавеза државних власти да створи оквире самоуправе и нагласио да је бесмислена иницијатива која оспорава преношење надлежности на органе локалне самоуправе, јер је "тешко замислити локалну самоуправу без учешћа у одлучивању".

"Тешко је видети како би се могло остварити право националних мањина на самоуправу, ако им се не би могли пренети оснивачка права на националне савете", сматра Варади додавши да не види уставну норму која би законодавца у томе онемогућила.

Заменик Заштитника грађана Горан Башић обавестио је суд да Заштитник грађана припрема мишљење у вези са Законом о националним саветима националних мањина и да ће оно Уставном суду и Министарству правде и државне управе бити достављено наредних дана.

Поступак у предмету оцене уставности 14 одредаба Закона о Националним саветима националних мањина биће настављен пред Уставним судом.