Леп говор, шта је то?

Фонд речи младих у Србији све је сиромашнији, а ни познавање правописа није јача страна, те се поставља питање ко је крив за то - савремени медији, недовољно читање или нешто треће.

"Па, мислим", "овај", "значи", "брате", поштапалице су којима се млади служе када им понестану речи којима би на најбољи начин изразили своје мисли или осећања.

Професор реторике на Правном Факултету Сима Аврамовић каже да је криза лепог говора општа појава у нашем друштву. 

"То почиње од телевизије, а завршава се у парламенту. Почиње и од породице, можда чак од обданишта, а завршава се у јавном животу. Другим речима, не гаји се леп говор", објашњава професор Аврамовић.

Говор младих, као најосетљивијег дела популације, на сликовит начин одражава стање у којем се налази наш језик. И то двоструко, каже професор Филолошког факултета Михајло Пантрић.

"С једне стране они се индивидуализују кроз језик, а с друге стране нам непогрешиво сигнализирају шта је данашњи језик, језик наше свакодневне комуникације. Према неким лингвистима, ми у свакодневној комуникацији не изговоримо више од 200, 300 речи и онда сами видите колико је тај језик редукован и сведен. Данас је већ проблем рећи волим те, а да се од тога не направи нека скраћеница", објашњава Пантић.

Тајне лепог говора уче се на Правном факултету на часовима реторике. Завршни испит се полаже на отвореном, у парку, пред публиком.

Часови реторике су јавни, њима могу да присусвују студенти са свих факултета, па међу будућим правницима има и студената са других факултета.

У животу сваке особе правилан говор треба да има значајну улогу. Лингвисти без грешке процењују људе на основу тога како говоре. Оно што је ДНК за форензичаре, за њих је начин изражавања, особина која највише одређује човека.