Чланство Хрватске у ЕУ добро за српски саобраћај

За српски путнички и теретни саобраћај неће бити никаквих проблема због уласка Хрватске у ЕУ 1. јула, већ насупрот - биће позитивних ефеката, кажу у Министарству саобраћаја.

То се односи на све врсте саобраћаја - друмски, железнички, ваздушни, водни и интермодални односно контејнерски саобраћај, рекао је државни секретар у Министарству саобраћаја Миодраг Поледица Танјугу.

Како се Хрватска граничи са Словенијом, уласком Хрватске у ЕУ путна привреда Србије ће у друмском и железничком саобраћају имати једну границу мање према земљама западне Европе, што значи неколико сати мање задржавања на тим граничним прелазима, појаснио је Поледица.

Што се тиче друмског транспорта робе, који је и најмасовнији, Србија са Хрватском већ има либерализован режим за транзит када су у питању тзв. зелена возила.

Реч је о камионима са моторима стандарда од "евро један" до "евро пет", за које у транзиту нису потребне никакве дозволе на основу међудржавног споразума са Хрватском.

Ако није у питању транзит, друмски транспорт Србије и Хрватске је регулисан међународним дозволама које две земље размењују на бази реципроцитета.

Србија има довољан број тих дозвола, годишње 39.500 за "зелена" и 500 дозвола за "црна" возила чији мотори не задовољавају еколошке стандарде.

Када је у питању железнички транспорт, Србија је оријентисана углавном на Луку Ријека на северу Хрватске, где стижу велики бродови из Кине са робом која железницом и камионима стиже на српско тржиште.

Железницом се, навео је Поледица, реализује између 20 и 30 одсто превоза те робе и тај однос ће вероватно и даље бити такав.

"Постоји неко неписано правило да како која земља уђе у ЕУ ти велики бродови, који углавном долазе из Кине, одлазе ка лукама које нису у земљама ЕУ, јер имају повољније тарифе за велике бродовласнике, па је могуће да ће то бити шанса за друге јадранске луке, као што су Плоче у Босни и Херцеговини, Лука Бар у Црној Гори, Драч у Албанији...", рекао је Танјугов саговорник.

Напоменуо је да те луке морају своје техничке капацитете да прилагоде великим прекоокеанским бродовима, који носе и по десетак хиљада контејнера.

Ускоро заједничко железничко предузеће

Поледица је најавио да ће Србија, Хрватска и Словенија у наредних неколико недеља основати заједничко железничко предузеће за транспорт робе "Карго 10", са седиштем у Љубљани, као и да је остало још само да Србија у свом законодавству заврши процедуру.

По питању ваздушног саобраћаја, Србија и Хрватска су потписнице Споразума о европском отвореном небу (ECAA).

Србија према Хрватској има углавном сезонске летове "Јат ервејза" из Београда за Дубровник, Сплит и Пулу, рекао је Поледица додајући да ће Јат током сезоне вероватно имати укупно 11 летова недељно, а "Кроација ералајнз" два лета из Сплита.

За речни саобраћај између Србије и Хрватске веома је важан Дунав, који је једним делом природна граница две земље.

На потезу од Бездана до Богојева на Дунаву постоје критична места за пловидбу и ту је потребно обавити регулационе радове, навео је Поледица додајући да од Апатина до Београда постоје укупно 23 критична места, од чега је 17 на делу који се граничи са Хрватском.

"За нас је велика шанса кад Хрватска уђе у ЕУ, јер ће нам бити доступни фондови које ћемо моћи да користимо у већем обиму него сада, с обзиром да ћемо заједно са Хрватском аплицирати за потребна средства", рекао је Поледица.

Према његовим речима, Србији је за отклањање "уских грла" на Дунаву потребно око 40 милиона евра.