Дипломе за сакупљање прашине

Млади највише уписују факултете које воле и ако верују да су талентовани за нешто. Ипак, једно од највећих животних разочарања доноси неуспех у тражењу посла после стицања дипломе.

Најпре траже посао са дипломом коју су стекли на студијама, а онда, временом како га не нађу, прихвате и онај за који факултет није потребан.

Дејан Радисављевић је електромашински инжењер и отац двоје деце. Већ десет година ради као домар у школи у Бору.

"Диплома на полици, у фасцикли, на полици. Очекивао сам више, да будем искрен, после дипломирања имао сам и воље и жеље, али, како време пролази, не видим неке промене на боље. И даље покушавам, конкуришем, шаљем мејлове", прича Дејан.

Нема тачне статистике о томе колико је оних који деле Дејанову судбину. А она позната са бироа рада нимало не охрабрује. Тренутно на посао чека 2.000 учитеља и још толико лекара. Стоматолога је више од хиљаду.

Срђан Андријашевић из Националне службе за запошљавање каже да дипломираних
економиста има око 8.000, и негде око 5.000 дипломираних правника.

"Инжењери у области дрвне и прерађивачке индустрије, геолози исто теже долазе до посла, социолози, историчари уметности", каже Андријашевић.

У потрази за шансом да тешко стечена диплома ипак буде од користи, многи напуштају земљу. Статистике показују да сваки трећи академац ЕТФ-а у иностранству направи одличну каријеру, па наше електроинжењере често називају и најбољим српским производом.

Топлица Спасојевић из Удружења корпоративних директора каже да нема предузећа за одређене кадове.

"Ми имамо изузетно паметну децу, међутим, немамо предузећа која могу да запосле такве кадрове. Нажалост, све велике и озбиљне компаније имају све мање потреба за интелектуалним радом, све више се српска привреда претвара у неког ко склапа", објашњава Спасојевић.

Привредници кажу да ће тек завршена Стратегија реиндустријализације Србије покренути ствари набоље.

"Ми се надамо да ћемо дати подстицај факултетима, а и клинцима који размишљају о упису да иду на техничке, технолошке факултете, а ми треба да им омогућимо ту персепективу у будућности", каже Спасојевић.

Дипломирани економисти и правници, оцењују струцњаци, све ће теже долазити до посла, а међу перспективним занимањима убудуће, наводе се она из области екологије, производње здраве хране, рециклаже, медицинског туризма и естетске хирургије.