Држава дужна да унапреди положај Рома

Потпредседница Владе Србије за европске интеграције Сузана Грубјешић рекла је да су Роми једна од најугроженијих друштвених група у Србији, и да је циљ државе да кроз удружени напор целог друштва унапреди њихов положај.

"Роми су једна од најугроженијих друштвених група и наш циљ је да кроз удружени напор целог друштва унапредимо њихов положај, како бисмо смањили неједнакости које постоје између Рома и остатка становништва", рекла је Грубјешићева на семинару "Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији".

Потпредседница Владе је истакла да је Србија дужна да унапреди социјално-економски положај Рома и да зато мора да се осигура да око 150.000 суграђана ромске националности има иста права као и сви остали грађани.

"Социјално укључивање Рома се не може постићи кроз један или неколико пројеката, јер су проблеми велики. То је дуготрајан процес и тражи трајну посвећеност", рекла је Грубјешићева и додала да Србија улаже велики напор да поред финансирања из буџета пројекте везане за унапређење финансира и из ИПА фондова и на друге начине.

Директор Генералног директората за проширење Европске комисије Пјер Мирел рекао је да је доста учињено на унапређењу положаја Рома, али да су проблеми вишеструки и дубоко укорењени и да није лако локалним самоуправама да нађу решења за пресељење Рома из нехигијенских насеља.

"Сведоци смо да у Србији постоји нова енергија и сарадња Владе, града Београда, Националног савета", рекао је Мирел и додао да је добро што ће они заједно радити на побољшању положаја Рома.

Посланик и председник Савета за унапређење положаја Рома Срђан Шајн наглашава да се ускоро може рећи да Србија има институционални оквир за процес интеграције Рома, али да је још неопходно радити на том пољу, па ће се Савет озбиљно бавити мониторингом тог процеса.

Истичући да је важно и да се на локалном нивоу ангажују сви ресурси за интеграцију Рома, Шајн је рекао да посебну пажњу треба посветити општинама Прешево и Бујановац, као и Санџаку и избеглим Ромима.

"Србија показује да мисли европски и да је опредељена за европске интеграције, а и за Србију и за Роме је важно добијање датума за почетак преговора", навео је Шајн.

Да постоји политичка воља државе да се помогне ромској заједници сматра и председник Националног савета ромске националне мањине Витомир Михајловић, који каже да је направљен корак ка решавању проблема, али да динамика није онаква каква је очекивана и да се Роми суочавају са многим проблемима, попут незапослености, будући да око 99 одсто те популације није запослено.

Такође, како је додао, велики број деце није обухваћен образовним системом, Роми се суочавају са дискриминацијом и нису потпуно интегрисани у друштво.

Заменица градоначелника Београда Татјана Пашић каже да је у Београду 303 ромске породице, односно око 1.300 Рома, добило лична документа и здравствене књижице, а да је у последње четири године уписано 411 ђака Рома.