Вода, лед, празан буџет и остале непогоде

Тачке код Бездана, Апатина и Бачке Паланке ка Новом Саду најугроженије су поплавама. Очекује се да се у наредна два дана спусти ка Новом Саду, па сви морају да буду у приправности, каже директор Србија вода Горан Пузовић.

Овде можете погледати/преузети емисију Око.

"Када се река повуче у корито морамо предузимати неке мере да кад се следећи пут ово будемо спремни, то подразумева посматрање критичних места, израду санационих елабората, пројеката", објашњава Пузовић. 

Према његовим речима, постоје различита мишљења о томе да ли у небрањеним местима треба да се гради насип.

"Претпостављам да ће колеге из Војводина воде врло брзо изаћи с решењем и онда се враћамо на онај основни проблем, а то је новац," објашњава Пузовић.

Директор Србија вода каже да се у средњој и западној Европи наредних дана не очекују падавине и да ће због тога талас опадати.

"Немачка и Аустрија су земље које јако много полажу на одржавање својих заштитних система, тако да ако је у једној Немачкој дошло до пробијања бране, а у Аустрији и Чешкој попустили насипи, ми смо добили једну готово јефтину лекцију. Треба да сагледамо све што се тамо десило, да искористимо њихова искуства и окренемо се ономе што ми већ знамо да треба да радимо. Сада радимо на пројектима где су дефинисана сва потенцијално опасна места у Србији којих је око 100", рекао је Пузовић.

Од 2006. кад смо имали највећу количину воде у Србији све реке и водотокови су прегледани и тада је и утврђено где су све слабе тачке. У међувремену је урађено неколико заштитних насипа, а директор Србија вода наводи пример Смедерева где је урађен километар насипа.

Да би се урадило још око два километра неопходних да Смедерево буде потпуно заштићено треба решити проблем имовине, што је у надлежности локалних самоуправа.

Низводно од Београда на Дунаву, на подручју Смедерева, Костолца и Неготина на снази су редовне мере одбране од поплава. Такве мере већ смо имали овог пролећа, објашњава Пузовић. Тада смо воду пола метра већу од ове коју имамо сада пропустили безбедно.

"Велика помоћ је и што хидроелектрана Ђердап овог пута ради заједно са нама и по налозима испушта одређену количину воде тако да не очекујем да ће тај талас бити ван домена редовне одбране од поплава", оцењује Пузовић.

Превентива, а не само накнада штете

Да бисмо имали најбољу заштиту од свих природних непогода неопходна је промена свести како се не бисмо бавили само накнадом штете, већ и улагањем у превентиву, каже Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације.

"Сваки пут причамо о недостатку новца и улагању у превентиву кад се овако нешто деси и то траје три дана и након тога прича о томе престаје. О некој озбиљнијој набавци нових ватрогасних возила, нових теренских возила, нових брана нема ни говора тако да ћемо у наредном периоду радити као и претходних година а то је на мишиће, пуно воље и пуно храбрости посебно код ватрогасаца", рекао је Марић.

То илуструје и податак да тренутно 1.606 активих противградних станица располаже са 3,6 противградних ракета у просеку. Овог пролећа само на истоку Србије 31 дан био с дејствима на градоносне облаке што је изнад проске. Од 3.800 уговорених ракета испоручено је 3.030 док нове количину од понедељка.

Александар Јанковић, секретар за пољопривреду у Београду, каже да се пре две недеље у општини Младеновац видело шта град све може да уради.

"Људи су остали без плода, тако да они ове године неће имати шта да понуде. Град је свестан оваквих ситуација тако да ћемо током следеће године имати у нашем буџету и један сегмент за набавку ракета како нам се овако нешто не би поново десило", каже Јанковић.

За противградне мреже, оцењује Јанковић пољопривредници се не одлучују углавном зато што нису довољно информисани.

"Ми ове године имамо отворен конкурс за подстицајна средства у висини од 49 милиона за противградну заштиту, одноно мреже. Град дакле субвенционише 80 одсто тих противградних мрежа које пољопривредници само треба да поставе и доставе доказ о уплати и ми ћемо им новац вратити", објашњава Јанковић.

Ђорђе Кардум, који је надлежан за противградну заштиту у Сектору за ванредне ситуације, каже да је рачуница једноставна. Србија има око четири милиона обрадивог земљишта, а око 1.600 противградних станица. Према његовим речима, у просеку је потребно око десет хиљда противграднх ракета.

Тако да ca седам милиона евра ракете више не би биле проблем, каже Кардум и додаје да се новац уложен у противградну заштиту враћа 14 пута кроз очуван плод.

"Не постоји 100 одсто ефикасан систем да ће се нешто спречити, ефикасност противградних ракета је око 70 одсто, за неке осетљиве културе попут воћа потребне су противградне мреже док је осигурање пасивна заштита, јер оно надокнађује штету али не враћа плод, па би требало убудуће интегрисати све три опције заштите", каже Кардум.

Колика штета може да буде после града зависи од јачине непогода, јер уколико град на пример поломи и гране онда нема рода две или три године. Тада су пољоприведници у ситуацији да морају цео воћњак да подигну и да наредних пет година немају производ.