Детињство у Дечијој клиници

Од почетка године сагласност за донирање органа дало је 12 породица. Међутим, да бисмо могли да кажемо да је у Србији програм трансплантације на европском нивоу, неоходно је да број буде најмање пет пута већи. У овом тренутку на трансплантацију бубрега, јетре, срца, рожњаче, коштане сржи чека више од 2.000 особа.

Трансплантацију бубрега чека десеторо деце. Због тога детињство проводе у Дечјој клиници у Тиршовој, где на дијализу, која траје по неколико сати, морају два или три пута недељно.

Сара из Зајечара има десет година и на дијализу иде две године.

Јелена Алавања из Удружења родитеља деце на дијализи и трансплантиране деце "Све за осмех" каже да су у Србији деца по девет година на дијализи, а у иностранству, време чекања на трансплантацију се мери месецима.

Сара и њени другари из Тиршове имали су мало другачији викенд. Са њом смо разговарали на Ади, где је уз песму, игру, аниматоре, спортисте, обележен Светски дан деце.

"Наша жеља је да оваквим манифестацијама подижемо свест о значају трансплантације, о проблему који та деца имају, да се болесна и здрава деца друже, да се цео дан друже, и да се заборави на проблеме које имају свакодневно", каже Мима Фазлагић, директорка Фестивала здравља.

У нашим двема највећим дечјим здравственим установама, годишње буде прегледано више стотина хиљада малишана, на болничком лечењу остане њих 50.000.

Директори Тиршове и Института за мајку и дете потписали су донорске картице, и још једном нагласили да улагање у лечење деце мора бити приоритет.

Радован Богдановић, директор Института за мајку и дете каже да је трансплантација коштане сржи програм који годинама постоји.

"Сада се на тај начин лечи око 20 деце годишње, надам се да ће ускоро бити 30-35 колико је потребно, и у то смислу ће бити усмерени наши напорида се то постигне", каже Богданопвић.

Зоран Радојичић, директор Дечје клинике у Тиршовој каже да је циљ да се повећа број те деце која ће бити трансплантирана.

"Такође имамо сложену причу а то је трансплантација јетре, мислим да постоји добра воља у министарству и друштву да се и тај програм развије", каже Радојичић.

Даница Михајловић, директорка Управе за биомедицину каже да ако немамо 50-60 донора, не може ни да се прича о програму трансплантације у Србији.  

У овом тренутку, донорску картицу у Србији има око 80.000 људи. Сви они изразили су спремност да у случају мождане смрти њихови органи могу да се искористе за лечење других људи.