Став за Устав - континуитет или промена

Са трибине "Став за Устав - континуитет или промена" поручено да највиши правни акт Србије има много мањкавости, али да мора да се поштује како би се ушло у нови процес промене Устава, за шта је потребна и шира друштвена расправа.

Заштитник грађана Србије Саша Јанковић истакао је да Устав у Србији не представља стожер правне државе и буквар основних вредности већ пуку декорацију и да такво мишљење деле и политичка елита, али и грађани.

Јанковић је као примере навео случајеве из своје праксе када је, у комуникацији са једним државним секретаром републичког министарства добио одговор секретара да "нема времена да гледа устав", али и ситуацију са једног предавања, којем су присуствовали студенти Факултета политичких наука, међу којима ниједан није умео да наведе пет људских права гарантованих Уставом.

Јанковић је подвукао да, иако није савршен, устав мора да се поштује како би се инсистирањем на њему, кроз квалитетнију позицију, ушло у нови процес промене устава.

"Ако можемо сами да се фокусирамо на то што имамо, и да га прихватимо и разумемо и држимо се тога када изађемо са грађанским активизмом, тада ћемо давати себи више простора и снаге да то што пише сутра квалитетно мењамо", рекао је заштитник грађана.

Судија Уставног суда и његова некадашња председница Боса Ненадић истакла је да је дошло време да се на Устав више не гледа као на политички документ који одређује односе између органа власти, већ као на основни закон из којег све извире, али и нагласила да упркос својим мањкавостима због начина на који је донет, он ипак има своје позитивне стране када је реч о људским правима.

Недостатак друштвене расправе

"Веома је важно напоменути да наш устав, за разлику од претходних, без обзира на све његове мањкавости, изричито говори да се одредбе о људским и мањинским правима сада непосредно примењују", објаснила је Ненадић.

Она сматра да је Србији потребан нови устав, устав консолидоване и демократске Србије, али је као проблем оценила недостатак шире друштвене расправе о том проблему.

"Нема организоване активности у држави која би почела да се бави питањем промене устава, односно шта је то што Србији треба на нормативном плану да зацрта као основне вредности у свом основном закону", рекла је Ненадић.

Професор на Универзитету у Београду Александар Молнар указао је да Србија има веома дугу традицију доношења и мењања устава, у којој је тај највиши правни акт пре свега означавао инструмент владања и да грађани, почев од 1946. до данас, никада нису уставом могли да обликују заједницу у којој ће да живе.

"Од првог устава из 1946. па до 2006. низали су се устави у којима је власт практично прилагођавала амбијент у којем је поступала и мислим да се ту ништа није променило. Имамо ситуацију у којој је устав правни акт који нема превелики значај ни за саму власт, а практично ни за грађане", сматра Молнар.

Молнар је као пропуштену прилику за промену устава на "дијаметрално другачији начин", којим би тај акт омогућио грађанима да регулишу каква је политичка заједница у којој живе, навео 2001. годину када се "урушавао један ауторитарни режим", али је изразио уверење да је то могуће учинити уколико се грађанима објасни значај устава.

"Најважније је да грађанима устав буде приближен и то се ради још од основне школе. Мора постојати читава стратегија како приближити устав грађанима још од малих ногу", рекао је Молнар.

Трибина "Став за Устав - континуитет или промена" организована је у Центру за културну деконтаминацију у оквиру пројекта "Устав у десет слика", који има за циљ да грађанима приближи значај познавања и разумевања уставних категорија како би на што бољи начин препознали права и дужности које носи институција грађанина у развијеном друштву.