Нетранспарентно пословање факултета

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић затражиће да трошкови акредитације факултета у другом кругу, који је у току, буду мањи и најавио измене Закона о високом образовању током лета.

За процес акредитације студијских програма и факултета при Универзитету у Београду потрошено је око два милиона евра, на Универзитету у Новом Саду скоро милион евра, а према неким проценама државне факултете "реакредитација" кошта 10 милиона евра.

"Када је реч о трошковима акредитације, као министар просвете и науке тражићу од Националног савета за високо образовање да се трошкови за поновну акредитацију факултета апсолутно смање", рекао је Обрадовић у интервјуу Танјугу и за почетак јула најавио измене Закона о високом образовању.

Измене се односе на признавање нивоа знања и диплома страних универзитета и факултета, рекао је Обрадовић. Министар је поводом неодустајања дела београдских факултета од већих школарина, подсетио на њихову обавезу да трошење средстава буде што транспарентније, на чему, како је рекао, инсистирају и студенти.

"Постоји једна ствар коју факултети још нису у пуној мери урадили а то је транспарентност трошкова њиховог пословања", упозорио је министар. Обрадовић очекује да ће 11 факултета Универзитета у Београду, који су уочи новог уписног рока затражили веће школарине, од тога одустати.

Факултети, како каже, треба да упознају студенте на шта троше новац који добију од државе и поготово новац од школарина самофинансирајућих студената и средства која наплаћују за разне пријаве, уверења, потврде, што улази у сопствене приходе факултета.

Министар је поновио став да школарине не треба повећавати и позвао факултете који немају средстава за набавку опреме и за одржавање наставе, да се обрате Министарству.

Говорећи о потреби европског али и рангирања универзитета у Србији, Обрадовић је указао да факултети који не буду на тим листама "треба да запну" и покушају да измене своју позицију и оцену.

Критеријуми за рангирање универзитета 

Европска унија, подсетио је Обрадовић, за 2014. годину спрема критеријуме којима би направили припремну листу квалитета универзитета, по областима, али и глобално.

"У Србији смо недавно на седници Конференције универзитета формирали комисију и позвали све универзитете у Србији, како државне тако и приватне, да предложе свог члана и да направимо заједничке критеријуме на основу којих ћемо рангирати наше универзитете. Видећемо који су европски критеријуми и наше ускладити са њима", најавио је Обрадовић.

Министар је навео и да ће наши факултети аплицирати за листу коју спрема Европа.

"Важно је показати какав квалитет поседујемо и рангирати се и на нивоу Европе и света јер то говори о квалитету високог образовања и даје могућност да се одреди ранг земље", рекао је Обрадовић.

Коментаришући протест упозорења једног синдиката просвете уочи краја школске године, Обрадовић је оценио њихов захтев да у одељењу буде 25 ученика, као нелогичан у овом тренутку.

Према подацима школских управа на нивоу целе Србије имамо просечно у одељењу 20,5 ђака на нивоу основног и средњег образовања.

"У средњем образовању просек је 24,4 а на нивоу основног образовања 19,1 ђака. То побија захтев синдиката да би у одељењу требало бити 25 ђака", рекао је Обрадовић подсетивши на различит број ђака у појединим регионима.

"Синдикати када износе овај податак не воде рачуна о целини Србије, нажалост више говоре у име појединих градских центара и појединих школа", рекао је министар.

Обрадовић истиче да није могуће у свим средњим школама смањити број ђака зато што ни саме установе немају капацитете, а упис у школе које не желе, како верује Обрадовић, не би прихватили ни ђаци, ни родитељи.

Са друге стране то би, како каже, повећало број запослених у образовању зато што међу садашњим технолошким вишковима нема свих потребних квалификација, а готово је немогуће да наставник из, рецимо Бора предаје у Лесковцу, или из Ужица у Зајечару.

Више од 250 одељења мање у средњим школама 

Министар наводи да се последице лоше демографске ситуације прво осете на образовању, па је тако ове године око 7.000 ђака првог разреда средњих школа мање, а у осмолеткама мање око 1.500 првака.

"То значи да је у средњим школама више од 250 одељења мање", навео је министар.

Обрадовић очекује да и општине буду активније, да предложе нове профиле потребне пре свега самој локалној седини, а не да чувају одељења која продукују вишкове који се не могу запослити.

Према министровим речима, поента је да образовање задовољи потребе локалне самоуправе за одговарајућим кадровима, а не да чува одељења и радна места "реда ради".

"Није нама суштина да неко остане без посла, већ напротив да запослимо што више људи, али ако нема деце онда је илузорно причати о томе да треба отварати нова одељења", рекао је министар.

На овај начин, како наводи Обрадовић, изводи се теза да се "бити члан синдиката разликује од бити просветни радник, они су пре свега просветни радници па се баве синдикалним послом", рекао је Обрадовић и навео да су синдикати и те како заступљени у процесу доношења закона.

"Ако имају посебне захтеве, радно-правне, или друге онда наше министарство није адреса, али ћемо ми ипак помоћи да се и та питања реше", истакао је Обрадовић и нагласио да ће сет "просветних" закона наредне недеље бити на седници Владе након чега иде у скупштинску процедуру.