Стејт департмент о верским слободама у Србији

Влада Србије је генерално поштовала верске слободе у 2012. години, оценио је Стејт департмент у годишњем извештају о верским слободама у свету, уз напомену да ипак још постоје нека ограничења која погађају чланове мањинских верских група у Србији.

Стејт департмент оцењује да се тренд поштовања верских слобода од стране Владе није битније мењао у 2012. години и да се наставља реституција имовине коју су црквама заплениле раније владе.

Основна ограничења односе се на оно што Вашингтон сматра привилегованим положајем "традиционалних" цркава, а нарочито Српске православне цркве на основу Устава и пратећих закона, као и на тешкоће нетрадиционалних верских заједница приликом регистрације.

Поред тога било је, како се наводи, "извештаја о дискриминацији на основу верске припадности, уверења или праксе, а чланови мањинских верских група су често били суочени са друштвеном нетолеранцијом, а њихови храмови вандализовани".

Представници америчке амбасаде су се редовно састајали са владиним функционерима како би заговарали промену Закона о регистрацији верских заједница, као и са представницима верских група како би разговарали о верским слободама и унапредили сарадњу међу верама, наводи се обимном извештају Стејт департмент.

Влада је, према Стејт департменту, одбила молбу за регистрацију неколико "нетрадиционалних" верских група, а реакција полиције на вандализам и друге видове друштвене нетолеранције против мањинских верских група је ретко резултирала оптужницама и хапшењима.

Иако регистрација није обавезна, нерегистроване верске групе имају знатне тешкоће приликом отварања рачуна у банкама, куповине или продаје имовине или штампања литературе, тврди Стејт департмент.

Протестантске цркве су, наводи се у извештају, позвале владу да уклони делове закона који цркве карактеришу као "традиционалне" или "нетрадиционалне" и заговарале уклањање забране на регистрацију верских група чија имена укључују делове имена већ регистрованих група.

Стејт департмент, међутим, указује да је упркос тој забрани раније министарство за религију регистровало неколико "нетрадиционалних" црква као верске заједнице које у свом имену имају "протестантски" или "евангелистички".

Протестански лидери и невладине организације такође настављају да протестују због веронауке у државним школама, а неки од лидера "нетрадиционалних" верских група изразили су незадовољство што и њима није омогућено да држе часове веронауке у државним школама, наводи Стејт департмент.

Поред тога студенти и декан Факултета Исламских Студија у Новом Пазару настављају да протестују због одлуке ранијег министарства да их искључи из годишњег конкурса за студентске стипдендије и тврде да услови конкурса фаворизију српске студенте из Србије и Републике Српске као и других судседних земаља, стоји у извештају.

Када је реч о вандалским инцидентима, већином се радило о цртању графита, бацању цигли или флаша на храмове нетрадиционалних верских група или вандализовању гробова.

"Неки делови друштва и даље показују неповерење према мањинским верским групама," наводи Стејт департмент, позивајући се на анкету Београдског центра за безбедносну политику, према којој се 31 одсто испитаника осећа угрожено због мањих верских група, али 71 одсто такође изражава забринутост због напада на цркве и друга светилишта мањинских верских група.

"Неке десничарске групе, укључујући 'Образ', 'Српски народни покрет 1389' и 'Наши' и даље отворено осуђују 'секте'", износи се у тексту, али и указује да је управо због акција које су угрожавале принципе демократије и резултирале говором мржње, Уставни суд у јуну забранио "Образ".

Стејт департмент наводи да је штампа, углавном таблоидна, наставила да објављује пропаганду "против секти", означавајући неке хришћанске цркве, попут Баптиста, Адвентиста и Јеховиних сведока, као "секте" и тврдећи да су "опасне".

Упркос забрани говора мржње, и даље постоје преводи антисемитске литературе које објављују мале издавачке куће, закључује се у извештају.

Стејт департмент је у извештају о верским слободама одвојено обрадио Косово и Метохију, уз тврдњу да се на Косову поштују и штите верске слободе, упркос неким инцидентима, и уз навођење да има извештаја о случајевима дискриминације на верској основи и да је Српска православна црква пријавила 35 случајева крађе и вандализма.

Позивајући се на попис спроведен 2011. године на Косову, Стејт департмент је навео да, од 1,74 милиона становника Косова, 95,6 одсто чине муслимани, 2,2 одсто католици, а 1,4 одсто православни Срби, док се мање од један одсто није изјаснио.