Реституција, случај Хотела "Београд"

За годину дана, од када је почело враћање имовине по новом Закону о реституцији, правду је дочекало око 5.000 породица. Међутим, Министарство финансија и привреде поништило је одлуку Агенције за реституцију да се Хотел Београд врати наследницима, што је изненадило и Мрежу за реституцију и Агенцију.

Почетком прошлог века, један од првих доктора економије код нас одлучио је, да надомак железничке станице, изгради хотел који ће понети име престонице. Намена му није мењана, али власништво јесте.

Пре четири месеца, наследницу хотела обрадовало је решење о враћању дедовине. Међутим, по жалби Железница Србије, у чијем саставу је хотел, Министарство финасија донело је решење о поништењу одлуке Агенције за реституцију.

"Можемо да разумемо побуду некога ко је користио ту зграду последњих 60 година потпуно бесплатно, да жели да пролонгира тај поступак, али смо потпуно уверени да ћемо законски апсолутно доказати да зграда може да се врати правим власницима", сматра син наследнице Хотела Београд Владимир Марковић.

У Железницама Србије кажу да је у образложењу Министарства све јасно. У решењу Министарство Агенцији замера то што није спровела вештачење које би доказало да је капитал хотела "Београд" унет у подржављено предузеће.

"Нашом жалбом и решењем Министарства финасија, у ствари смо доказали да је ово случај који представља изузетак у складу са законским решењима, јер је реч о капиталу који је током деценија подржављен у складу са неким претходним законима", објашњава Ненад Станисављевић из Железница Србије.

Миле Антић из Мреже за реституцију каже да су железнице увек биле државне и пита се када су то подржављене.

"То је заиста коришћење свих ситница, па чак и оне техничке грешке, да ли је отац или син био уписан у акту о одузимању", истиче Антић

Државна Агенција за реституцију, међутим, одбацује сваку могућност да је било пропуста код доношења одлуке о враћању хотела наследницима.

"Чим се дође до крупнијих некретнина и до угрожавања неких јаких интереса, да ће систем стати на страну не грађана, него оних који заступају те интересе. То се овде показало", каже директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

За годину дана, одлукама Агенције враћено је 1.000 објеката, наследници су ушли у 60.000 квадратних метара пословног простора, враћено је 700 хектара шума и 1.000 хектара пољопривредног земљишта.

Наследници очекују да ће се закон мењати и коначно дозволити да се за имовину чије враћање није могуће, уместо новца, да друга имовина.

Рок за подношење захтева за враћање имовине, чије је одузимање почело пре седам деценија, траје до краја 2014. године. До сада је поднето 17.000 захтева, што је знатно мање него што се очекивало.