Гужве у Тиршовој, проблем који не јењава

У Дечјој клиници у Тиршовој, годишње на лечењу буде 14.000 малих пацијената, и они у просеку у болници остају шест дана. Стручњаци те установе, годишње ураде и 11. 000 специјализованих прегледа и 6.200 операција. Ипак, вишегодишњи проблем те установе су велике гужве.

Нови директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој Зоран Радојичић подсећа да родитељи најмлађих пацијената за рутинске ствари често траже помоћ у Тиршовој, уместо да се обрате педијатрима у домовима здравља.

Гостујући у Дневнику РТС-а Радојичић је указао да педијатри у домовима здравља одлично раде, имају бољи увид у епидемиолошку ситуацију и често могу више да им помогну, него професори на Универзитетској клиници.

"Професор на Дечјој клиници пре свега размишља о неким раритетним болестима, о неким тежим проблемима. Не само да је логично, већ је у интересу тих пацијената да прво иду у дом здравља", истиче Радојичић.

"Када је реч о гужви, оно што ми можемо, јесте да се реорганизујемо, у тим пиковима, кад су највеће гужве, да буде флексибилнија организација нашег посла и да већи број лекара покуша да амортизује те велике налете пацијената", објашњава Радојичић, напомињучи да је то просторни, више него кадровски проблем.

Као још једну од идеја за рестерећивање гужви у Дечјој клиници, први човек те установе наводи да се испред клинике направи нова зграда, која би могла да растерети простор и да функционалије организује посао у амбулантама.

Говорећи о посетама страних стручњака Универзитетској клиници, Радојичић каже да је то велика корист и за те пацијенете и за лекаре, јер се обавља едукација на клиници.

"Фонд за здравствено осигурање Србије препознао је да је то бољи пут, да дође стручњак код нас, да оперише већи број пацијената, уместо да се појединачни пацијенти шаљу за велике суме новца у свет", објашњава Радојичић.

"То би требало да доведе до тога да клиника функционише на европским принципима и да се позиционирамо у региону као права европска клиника", закључује Радојичић.