Случај "резервисти" пред судом у Стразбуру

Пред седамнаесточланим Великим већем Европског суда за људска права у Стразбуру завршена јавна расправа, у другостепеном поступку, поводом представке коју су војни резервисти поднели против државе Србије. Пресуда се очекује за три до четири месеца.

Представници Србије оспоравали су пред Судом право на представку ратних војних резервиста и истакли да су дневнице резервистима плаћене.

"Пошто су дневнице плаћене, а апликанти (резервисти) нису то пријавили суду, они су злоупотребили право на представку, а то су и сами признали током данашње расправе", рекао је Танјугу заступник државе Славољуб Царић.

После расправе пред Великим већем Евроспског суда за људска права, Царић је указао да су подносиоци представке током расправе признали да су дневнице исплаћиване, али и да су без икаквих доказа тврдили да су њихови потписи фалсификовани, што су представници државе оспорили.

Првостепена пресуда Суда, којом је представка била делимично усвојена, поништена је у фебруару по жалби државе.

Чињеница да су дневнице плаћене, указује да су они изгубили статус жртве, сматра Царић.

"Поред тога указали смо да њихова представка није призната од стране било које судске инстанце у Србији, и да немају ни право признато законом, а то је рекао и један од судија који је издвојио мишљење у првостепеној пресуди која је била донета у корист резервиста", рекао је заступник Србије.

Такође је указао да резервисти нису исцрпели сва правна средства која су имали у Србији, а то је право да поднесу тужбу за дискриминацију, на коју се позивају због неуједанчење исплате ратних дневница.

Уставни суд је одбацио и тврдње о дискриминацији коју резервисти заснивају на пребивалишту јер се пребивалиште не може узети као основ за дискриминацију уколико није повезано са неким другим својством, подсетио је Царић и одбацио наводе пуномоћника резервиста да је уставна жалба неделотворна.

Он је изразио очекивање да ће Евроспки суд правилно сагледати све аспекте тог случаја и да ће донети одлуку у корист државе.

Царић је истакао да је у току израда закона којим ће питање ратних дневница уопште и учешћа у ратовима бити регулисано на једнообразан начин.

"Држава је свесна својих обавеза према резервистима, али у конкретном случају ово право им, по нашем мишљењу, не би припадало по одлуци Евроспког суда за људска права", нагласио је Царић који је и помоћник министра правде и државне управе.

Члан правног тима Србије Ненад Петковић рекао је Танјугу да би новим законским решењима, на којима ради Министарство рада и социјалне политике, требало да буду призната права и оним учесницима у рату који немају статус ратних инвалида.

Пуномоћници резервиста: Исти третман за све резервисте

Сада су права призната људима који су учествовали у рату а имају инвалидитет од 20 до 100 одсто.

Према новим законским решењима, што је и главни захтев ратних ветерана је да се то право прошири на све учеснике рата и њихове породице, прецизирао је Петковић.

Пуномоћници резервиста истицали су током јавне расправе да тужиоци траже једнак третман са осталим резервистима којима су дневнице исплаћене, а који су како тврде, бирани по месту пребивалишта - седам неразвијених општина, односно по лошем имовинском стању. Они су тврдили су да су њихови клијенти дискриминисани по месту пребивалишта односно друштвеном статусу - имовинском стању.

Такође су навели да држава неосновано представља "право на ратне дневнице као неко ново право а не имовинско право", а оспоравали су и веродостојност спискова о исплати ратних дневница које је држава доставила суду.

Према мишљењу пуномоћника резервиста, Уставна жалба није делотворан правни лек у Србији када су у питању "осетљиви предмети као што је овај".

Током расправе, преставници обе стране одговарали су и на питања судија.

Пресуда Великог већа биће донета у року од три до четири месеца и биће јавно објављена, рекао је Царић.

Више могућих исхода пресуде

Досадашње искуство показује да она може бити истоветна као првостепена одлука (малог) седмочланог већа, затим да Велико веће може мало да модификује првостепену пресуду у неким сегментима, као и да може донети сасвим супротну одлуку и утврди да нема одговорности Републике Србије за кршење људских права.

Првостепеном пресудом која је стављена ван снаге у случају Вучковић и други утврђено је да члан шест Европске конвенције о неуједначеној пракси суда и право на правчно суђење није повређено, али да је повређен Члан 1 Протокола 1, право на имовину у вези са дискриминацијом.

Европски суд је у оспореној пресуди нашао да је дошло до дискриминације у случају резервиста тиме што је одлука Владе била донета само у односу на резервисте из одређених општина, а не и у односу на друге резервисте.

Суд њима није досудио никакву накнаду, али је државу обавезао да шест месеци по правоснажности пресуде регулише питање свих резервиста на једнообразан начин и да предложи неке мере како би се питање решило.

"Република Србија међутим, независно од одлуке Европског суда, може да решава питање резервиста и исплате тих ратних дневница уколико постоји добра воља да се то питање реши, а свакако би требало да постоји добра воља", рекао је раније Танјугу представник Србије пред Европским судом у Стразбуру Славољуб Царић.

Србија: Резервисти нису исцрпли сва домаћа правна средства

Првостепена пресуда је стављена ван снаге одлуком преточланог већа у фебруару који је усвојио жлабу Србије, односно њен захтев за упућивање предмета Вучковић плус 29 других на Велико веће Европског суда, који се подноси уколико се ради о предмету који је од општег значаја или је од значаја за праксу Европског суда.

Што се тиче дискриминације, Србија је приговорила да резервисти нису у својој држави најпре исцрпли сва правна средства оносно нису поднели тужбу суду у парничном поступку за дискриминацију, нити уставну жалбу Уставном суду.

Како је Танјугу раније рекао председник Савеза удружења бораца 1990-99. године Душан Николић, процењује се да ће та пресуда обухватити преко 100.000 ветерана, јер само тај савез окупља око 140.000 бораца.

Од скоро 11.000 представки пред Европским судом око 7.000 се односи на резервисте.

Ова јавна расправа изазвала је велико интересовање стручне јавности у Стразбуру тако да је не само судсница која прима преко 100 људи испуњена до последњег места, већ и конференцијска сала и медија центар Европског суда.