Шавуот, празник жетве и примања Торе

Широм света обележава се Шавуот, празник жетве и савеза Јевреја са Богом. Главни рабин у Србији Исак Асиел поводом празника примања Торе поручио да је потребно тренирати и вежбати да би се чинила добра дела.

Празник се помиње у Старом завету под називима Празник жетве или Празник седмица. То је један од три јеврејска празника када су се сви морали приказати пред Јеховом.

Обично се тог дана приносила такозвана жртва паљеница и није се радио никав посао у пољу. Зато га историчари сматрају врло старим и његово празновање везују за пољопривреду и прадавана времена, када је врховни Бог била Богиња земље. 

Главни рабин у Србији Исак Асиел објашњава да је Шавуот дан када су Јевреји постали Јевреји, "примили су Тору, Божји налог и то је празник савеза јеврејског народа и Бога".

Асиел је поручио да је "закон Божја љубав и да добра дела не могу да се чине, ако се за то не тренира".

"Као што пијаниста мора да вежба да би био добар пијаниста, тако и бити добар човек изискује свакодневни труд", рекао је рабин.

"Морални критеријуми су веома високи и ми свакога дана треба да тежимо да будемо јаке моралне особе и да радимо на изоштравању свог моралног компаса. То је данас веома тежак посао, било да сте Јеврејин, хришћанин или муслиман, или чак атеиста или агностик", објаснио је Асиел.

Данашњи празник, Шавуот, сматра се и националним празником, јер у Талмуду пише да је 6. сивана (мај-јун) Мојсије од Бога на Синају примио заветну плочу - Тору, с десет божјих заповести.

За Јевреје је Шавуот нерадни дан. Обично се једу и пију млечни производи, а у свакој кући мора бити довољно првих плодова који расту на земљи и дрвећу.