Опасност од превелике употребе антибиотика

Директор Клинике за инфективно-тропске болести Србије проф. др Драган Делић каже да је употреба антибиотика данас преширока и неоправдана, што отвара врата развоју појединих бактерија.

"Од 1996. до 2005. године у САД је за 300 одсто повећана учесталост инфекција са клостридијом дифициле. Слична ситуација је у Канади и у Европи, тако да данас говоримо о глобалној епидемији", рекао је Делић гостујући у Дневнику РТС-а.

Делић је објаснио да је та бактерија откривена 1935. године, али да се као и сви микроорганизми мења.

Како је рекао, последњих година су доказани неки нови сојеви ове бактерије који су патогенији, резистентни на антибиотике, и који дају доста тежу клиничку слику са много компликација.

Директор Клинике за инфективно-тропске болести каже да је тај проблем уочен у мају 2011. године.

"Инфектолози Клинике су се окупили на стручном састанку, позвали смо епидемиологе и микробиологе. И после тог састанка ми смо формулисали закључке. Укупно је било 24 предлога како контролисати клостридијум дифициле инфекцију у Србији", рекао је Делић.

Како је истакао, то је упућено сам свима, од здравствених установа стационарног типа, до Министарства здравља, "тако да су сви мање-више упознати са тим упозорењем".

"Нама је било јасно да се нешто дешава. Ми сваке године правимо годишњи извештај и пратимо број оболелих. У 2010. години ми смо на нашој клиници лечили 170 болесника, 2011. је то већ било 216, а прошле године 248 болесника", рекао је Делић.

Посебно угрожена старија популација 

Професор Делић објаснио је да је најчешће реч о старијој популацији, која је обично претходно имала неке операције.

"Значи имали су већ неку тешку болест, тешку операцију, плус године, плус једна дијареја која значи по двадесетак течних столица у току дана са повишеном температуром. Смртност у свету се због тога креће око седам одсто, а код нас око осам одсто", истиче Делић.

Како је рекао, просечна старост нашег болесника је 67 година, а они који су преминули имали су у просеку 75 година.

"Све инфекције па и ова инфекција су наша реалност. Ми не можемо да заборавимо да постоји свет микроорганизама. Ми се увек изненадимо када се нешто деси, али инфекције су нешто што је саставни део нашег живота", наглашава Делић.

Директор Клинике за инфективно-тропске болести каже да по закону, свака стационарна здравствена установа мора да има комисију за интрахоспиталну инфекцију у којој су најобразованији епидемиолози.

"Те комисије морају да се реактивирају и да раде на превенцији интрахоспиталних инфекција.

Интрахоспиталне инфекције су наша реалност. У најбољим светским болницама запада, пет до десет одсто болесника који легне у неку установу да се испита добије неку инфекцију", каже Делић.

Мање инфекција уз превенцију

Професор истиче да ће инфекције постојати све док постоје болнице, а да ми можемо превентивним мерама редуковати инфекције за једну трећину.

Говорећи о новом корона вирусу, Делић је објаснио да је од 1990. године откривено око 30 нових инфективних агенаса.

"Корона вирус до сада је био својствен за слепе мишеве, значи за животиње. Он је очито мутирао и прескочио баријеру врсте. Ушао је у хуману популацију и сада даје тешке респираторне инфекције са смртним исходом, и то су прошле године објавиле колеге у Саудијској Арабији", истиче Делић.

Како каже, те инфекције се тешко могу спречити, али превентивним мерама, вакцинама и личном хигијеном можемо смањити учесталост инфективних болести.