Књиге и култура, немамо појма

Просечан српски матурант воли изласке, телевизију, не воли класику и музеје и не зна шта да мисле о људским правима и демократији. Мало зна о политици и нема идола. Тако, укратко, размишља генерација рођена ратних деведесетих, показало је истраживање Завода за проучавање културног развитка "Вредности и културни активизам младих у Србији".

Сами себи идоли – то каже два одсто матураната. Остали се већином диве музичарима Бори Ђорђевићу, Марчелу, Карлеуши, али и спортистима Дејану Бодироги, Месију, Роналду. Има оних који помињу Легију и Гадафија, али у мањем проценту.

Богдана Опачић из Завода за проучавање културног развитка каже да су на трећем месту идоли из приватне сфере, породица, пријатељи и професори, што је изненадило ауторе истраживања.

"То значи да бити популаран и моћан више нису најбитније ставке у животу младих него да они већ почињу да цене квалитете особа које су им најближе. Тек на претпоследњем месту се налазе неки политичари и војсковође", објашњава Опачићева.

Матуранти проводе слободно време са пријатељима (48,5 одсто), уз телевизор (48,3) или интернет (37,1 одсто). Али зато ретко посећује културне установе – једном до три пута годишње оду на концет или у музеј. Једну до три књиге за годину дана прочита тек нешто више од трећине младих.

"Најчешће су окренути забави и разоноди, и матуранти који показују више традиционаони став, они су некако највише окренути спорту. Дакле, они ће пре изабрати неки спортски догађај него културни, док су они други, окренути су пријатељима и воле да изађу", каже Бојана Субашић из Завода за проучавање културног развитка.

Сваки четврти или пети матурант противи се контакту са другим народима. Сваки други, некада и чешће, нетрпељив је према Албанцима, (65,2 одсто), Ромима (48 одсто), Хрватима (43 одсто). То забрињава, али брине и што тек сваки четврти матурант зна да наведе по једну демократску вредност.

"Након 10 година живота под одређеним друштвеним уређењима одређеном друштвеном систему не знате да наведете неке елементарне норме на којима је тај систем систем заснован. То нам показује неуспех бројних многобројних чинилаца у том смислу. Попут образовања грађанског васпитања попут породице, ширих друштвених фактора", каже психолог Зоран Павловић.

У истраживању је испитано готово 2.000 матураната из више од 20 градова у Србији.