Укључивање пацијената у рад Фонда

Почиње процес укључивања представника удружења пацијената у рад Републичког фонда за здравствено осигурање, потврђено је РТС-у у тој установи. Најављујући једну од најважнијих реформи у здравственом осигурању, у Фонду кажу да им је циљ да положај пацијената буде бољи и да сви грађани добију одговарајућу здравствену заштиту. У удружењима пацијената поздрављају овај потез али се надају да није политички, и да ће се њихов глас заиста чути.

Предлоге и сугестије, удружења могу да шаљу на специјално отворен и-мејл, или поштом на адресу дирекције Фонда у Београду. Укључивање пацијената у решавање проблема, како би квалитет лечења био подигнут на виши ниво, један је од најважнијих реформских потеза, предвиђен Стратегијом развоја здравственог осигурања, кажу у Фонду.

Директор РФЗО Момчило Бабић истиче да први пут можда у историји осигурања у Србији, и том стратегијом коју ће усвојити Управни одбор РФЗО и Влада, уградиће се положај разних удружења пацијената у све активности Фонда. 

"Ми стварамо један, надам се транспарентан и поштен систем јавних набавки и у томе ће и контролна и саветодавна функција пацијената и њихових удружења бити веома значајна", додаје Бабић.

Пацијенти ће бити укључени у више од 20 комисија - за набавку лекова и помагала, оне које одобравају стављање нових лекова на листу, комисије које израђују правилнике о медицинско-техничким помагалима, за ретке болести...

"Сматрам да ће таква једна акција донети много позитивног, не само пацијентима, него и држави, јер лечење дијализом је скупо, али је чињеница, да адекватном и наменском употребом средстава која су већ издвојена за то, може се постићи много више него што је до сада урађено", каже Никола Грубор из Савеза бубрежних инвалида.

Дамјан Дамњановић из  Удружења оболелих од дијабетеса "Плави круг" каже да се нада да то неће остати декларативно, да ће се заиста чути реч пацијената. "Најважније је инсистирати не само на цени, већ и на квалитету", сматра Дамњановић.

Представници удружења са којима смо разговарали тврде и да су земље које су укључиле цивилни сектор у одлучивање лакше прошле кроз економску кризу, јер су новац, кога никада нема довољно, искористиле на најбољи начин.