Тесно у Војном архиву

Војни архив у Београду чува богату грађу докумената која је настала у српској и југословенској војсци у периоду од 1847. године до данас. Документа Војног архива представљају сведочанство о напорима српског народа за стварање и очување националне државе и о жртвама које су поднете у тој борби. 

Да би се значајни списи сачували од пропадања неопходно је обезбедити адекватан простор који мора да испуњава прописане услове. 

На предлог поручника Јована Драгашевића и Уредбом кнеза Милана Обреновића, давне 1876. година основан је Војни архив. Архивска грађа која представља велики извор података за изучавање историје српског народа, али и народа у окружењу, чува се у три депоа. 

Јованка Шарановић из Института за стратегијска истраживања при Министарству одбране каже да је та институција од изузетног значаја не само за систем одбране већ и за Србију али и за регион и свет у целини, имајући у виду чињеницу да се у Архиву чува архивска грађа на великом броју језика света.

Према њеним речима, истраживачи и институције из света долазе како би истраживали.

Војни архив поседује више од 40 милиона докумената. Због оштећења зграде Архива, у време бомбардовања земље 1999. године, огромна архивска грађа пренета је у касарну у Жаркову. 

Пуковник Милорад Секуловић каже да услови у којима се чува грађа нису онакви како су прописани нашим прописима, почев од климатских, микроклиматских и просторних услова.

"Зграда је мала да прими одређени број грађе која се налази код јединица и установа а већ је требала бити предата Војном архиву. Тако да је до даљњег прекинут пријем даље архивске грађе", каже Секуловић.

Поред депоа архивске грађе која је отворена за истраживаче, Војни архив има и депо где се чува грађа која није доступна и депо у коме се чува грађа војних судова.

"Архивска грађа која је затворена за истраживање је заправо грађа од чијег настанка је протекло мање од 50 година, што значи да право да стекну увид у њу имају само творци докумената или њихови правни следбеници", каже мајор Драган Трајковић, начелник Одељења за затворену грађу.

Како би се заштитила оригинална заоставштина, започет је процес дигитализације најпре најстаријих и најосетљивијих документа. До сада је дигитализовано само 10 одсто укупне грађе. На овом процесу ради мали тим стручњака које чека обиман рад.