Кров за избеглице

У тридесет колективних центара у Србији остало око 2.500 избеглих и интерно расељених од  660 хиљада људи колико их је било пре готово две деценије. Те људе, објаснио је комесар за избеглице и миграције Републике Србије Владимир Цуцић гостујући у емисији Око економије, Србија неће расељавати већ је циљ да буду негде стамбено збринути.

Овде можете погледати/преузети емисију Око 

Тренутно се решава проблем Крњача и још три колеткивна центра, а што се међународне заједнице тиче, ово је последња шанса, оценио је Цуцић.

"Они су показали своју добру вољу организовањем донатроске конференције и она је одржана прошле године у априлу у Сарајеву. Обезбеђена су средства од 260 милиона евра која треба наредне пет године да се потроше у региону. Од тих средстава планирано је да се реши проблем неких 16 хиљада породица које морају да се појаве јер нико не зна у каквој су ситуацији.  Они морају да се пријаве општинских повереницима за избеглице. Највећи део је то већ и урадио," каже Цуцић

Регионални стамбени програм ишао је са циљем да корисник одлучи сам где жели трајно да живи, њему дајемо могућност избора и актовности у Хрватској усмерене су у том правцу да где год да се та особа јави да да му конкретан податак, објашњава помоћник министра регионалног развоја и фондова Европске уније Републике Хрватске Станко Јанић.

"Свако ко жели да се врати и има потребу повратка може да се јави или овде или у регионалним уредима. Оно што је важно, ко може бити корисник.  Уколико нема у власништву усељив стамбени објекат на територији бивше Југославије и није га продао или даровао, то се односи и на носиоце станарских права", навео је Јанић. 

Што се тиче обнове кућа, што је независтан поступак у односу на овај програм, како је рекао, ако је неко имао кућу и поднео захтев он може да добије помоћ у обнови без обзира на имовину.

Хрватска на овом проблему ради већ неколико година, додаје Јанић. У овом тренутку каже, већ 500 стамбених јединица се обезбеђује за кориснике који су се јавили претходних година а прва средства из овог новог програма биће доступна следеће године.

Босна и Херцеговина је помало специфична јер имамо одређена решења која се односе на процес повратка али и интегрисања избеглица, каже помоћник министра за људска права и избеглице Босне и Херцеговине Марио Ненадић.

"На пола је подељен тај однос. Ми трагамо за око 2400 породица што је нека процена да толико има повратника, имамо и око 600 избеглих Срба из Хрватске као и интерно расељене. Што се тиче порватака из земаља региона ми смо 7.јануара расписали јавни позив, па смо због великог интересовања продужили позив, све до маја.  До јуче око 3000 апликација је пристигло у нашу базу," каже Ненадић.

Новац нико неће добити у Босни и Херцеговини, објашњава Ненадић. Уместо тога предвиђена је обнова предратних стамбених јединица, доделу грађевинског материјала и такође постоје одређене пројекти који се односе на помоћ у социјалном становању.

Тешка материјална ситуација

У Црној Гори програмом су обухваћена интерно расељена лица са Косова и Метохије. Они су обухваћени регионалним стамбеним програмом, јер се ова популација налази у тешкој материјалној ситуацији. Деведесет одсто те популације чине Роми који живе у једном неформалном центру у близини Подгорице у кампу Корник, објашњава саветница министра рада и социјалног старања Републике Црне Горе Будимирка Ђукановић.

"Код нас пријава иде локалним зајединцама тамо где ће се градити стамбене зграде. Поред изградње стабмених зграда програм код нас обухвата додалу грађевинског материјала и монтажних кућа за оне који имају легалне плацеве и изградња 90 стамбених једница у дому старих у Пљевљима. Овај програм би требало да обухвати 6.600 лица односно 1177 домаћинстава," каже Будимирка Ђукановић.

Директора информационо - документационог центра Веритас  Саво Штрбац каже да је очигледно да проблема и да је нејасно зашто се додатним програмамима траже кандидати за доделу оваких станова.

"Ми мислимо да сада хиљаде људи чека  на решавање проблема. Имамо спецификум када је у питању Хрватска, ја сам имао друштвени стан у Бенковцу где не могу да се вратим јер је пуно других проблема и препрека. У Србији је више од 300 хиљада избеглих  који више и нису у избегличком статусу већ су стекли држављанство. То није решило стамбени проблем и ови људи не верују", навео је Штрбац. 

"Ако треба да их позовемо много ће их се пријавити, многи су схватили који су били носиоци станарских права, а било је 30 хиљада станова где су Србији били носиоци станарских права, према нашим подацима чак и 50 хиљада. Да су нам ти станови враћени не би било тих проблема ни у Србији ни у Хрватској," каже директор информационо - документационог центра Веритас.

Регионални стамбени програм треба да понуди трајна стамбена решења свим оним најугроженијим категоријам који до сада нису решили своје стамбено питање, објашњава помоћник министра за људска права и избеглице Босне и Херцеговине Марио Ненадић.

„Ми имамо дуге листе људи који нису вратили своју имовину. Ми нудимо опције да се локално интегрирају или врате у места из којих потичу. Да бисмо то могли напрвити ми сада морамо проверити листе које смо сви правили у својој држави и циљ је да исфилтрирамо све кориснике и диђемо до најугроженијих који нигде нису решили свој проблем у региону. Наша порука је да је ово сигурно задња шанса јер се донаторка организација сигурно више неће враћати с донацијама у регион", каже Ненадић.

Србија од 2008 развија локално акционо планирање у свакој општини и формира савет за миграције. Од 2008 ове евиденције се приспитују и тражи се решење које одговара. Ја сам сигуран да ће број пријављен премашити оно што нуди донаторски програм.

Донаторски програм није једина могућност, Србија обезбеђује задњих година по пет стамбених решења двенво без иједне посебне донаторксе конференције уз велику помоћ Европске уније и УНДП-а и приватних фондација којих би волео да сам више видео.

Највећи део су ипак ссредства буцета Републике Србије. Ако се пријави више него што програм предвиђа, одређујемо категорије угрожености и прво решавамо оно за шта има новца. Опредељују се додатна средства из буџета јер је Србија решена да проблем реши до краја, рекао је Цуцић.