Шта све крију декларације на храни?

У Србији је у прошлој години скоро сваки десети производ на тржишту хране имао неисправну декларацију. Информисање о таквим производима додатно отежава чињеница да инспекцијски надзор обавља више инспекција различитих министарстава, па се онда поставља питање да ли на основу декларације знамо шта купујемо.

Тежак је пут од њиве до трпезе, али ни купцима није лако. Скупа шетња по супермаркету потрошача доводи у ново искушење - коме веровати.

Шеф одсека Пољопривредне инспекције Ненад Вујовић каже да је пољопривредна инспекција  у 2012. години извршила 6.500 контрола и пронашла 570 случајева неправилности. Према његовим речима, укупно је повучено 100.000 килограма и 145.000 литара производа.

У Министарству пољопривреде кажу да је искључиво реч о пропустима на декларацијама хране биљног порекла, вина и алкохолних пића што са аспекта здравља није опасно.

Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије каже да су потрошачи збуњени.

"Једна служба ради једно, друга која би требало слично да ради не ради свој део посла, тако да са сигурношћу не можете 100 посто рећи да је оно што је упаковано и квалитетно", истиче Паповић.

Декларацији често недостаје и прецизна информација о количини масти, соли, угљених хидрата, адитива и осталих додатака, али, с друге стране, и произвођачи и потрошачи слажу се да је декларација претрпана информацијама.

Проф. др Радомир Радовановић са Пољопривредног факултета, иначе шеф катедре за управљање безбедношћу и квалитетом хране да би произвођачи морали да имају мотив да обавесте потрошаче.

"Морали би да дају информације преко медија или информативних садржаја у облику неких  обавештења што се у свету доста често примењује", каже проф. Радовановић.

Закон даје слободу произвођачу да на декларацији ланац производње учини невидљивим. Под притиском потрошача у Европској унији размишљају о промени тог правила, јер је земља узгоја, а не производње, кажу истраживања пресудна у одабиру хране.

"По мом мишљењу би морао да буде један много учесталији мониторинг који има излаз, а то је информисање. Дакле, не да дође до инцидента па онда да се неко информише, него да то буде правило понашања да потрошачи буду навикнути да добијају тачне информације", каже проф. Радовановић.

Појачана контрола ланца производње и увоза, али и боља комуникација, једини је пут до потрошача који ће, читајући декларацију, купити оно што је стварно желео да плати.